Crnogorska ekonomija beleži najveći rast, inflacija glavni problem za Makedonce

Stručnjaci Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW) zaključili su u svojoj jesenjoj prognozi da su se zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope do sada relativno dobro borile sa ekonomskim i finansijskim izazovima koje je doneo sukob u Ukrajini. Ipak, rastuće cene hrane i energije koje je izazvao rat generisale su galopirajuću inflaciju širom regiona.

Ekonomska šteta visoke inflacije koja traje već mesecima biće vidljivija kako vreme bude odmicalo, pošto će podizanje kamata od strane centralnih banaka samo delimično uticati na obuzdavanje cena, ali će uzeti svoj danak u manjem privrednom rastu. Veliki izazov predstavlja izloženost zemalja regiona nemačkoj privredi, koju sasvim izvesno već tokom zime očekuje recesija.

Zato su prognoze Bečkog instituta za 2023. godinu znatno pesimističnije nego pre tri meseca. Predviđa se da će inflacija naredne godine biti viša u skoro svim zemljama, dok su očekivanja privrednog rasta smanjena za skoro sve države Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.

Izdvojili smo najvažnije ocene bečkih analitičara za godinu koja je u toku, kao i predviđanja za naredne dve, za zemlje Balkana, bivše jugoslovenske republike – Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Sloveniju i Severnu Makedoniju.

Crna Gora

Crna Gora je nastavila sa impresivnim rastom u 2022. godini, zahvaljujući povećanju lične potrošnje. To je rezultat poreske reforme koja je povećala prihode građana, ali koja predstavlja ozbiljnu pretnju po državu i zdravstveni budžet. Budućnost će doneti veću inflaciju, koja će delovati kao kočnica potrošnje.

Iako još nije na nivou pre pandemije, turizam je na solidnom putu ka oporavku. Nedostatak političke volje da se deblokira pravosuđe produžava ionako dug put ka integraciji u EU. Novi parlamentarni izbori su možda na pomolu, ocenjuje se u analizi Bečkog instituta.

Realni rast BDP-a iznosio je u prvom kvartalu ove godine 7,2 odsto, a u drugom 12,7 procenata, i vođen je uglavnom rastom potrošnje domaćinstava. Ovo je rezultat poreske reforme kojom je minimalna plata povećana sa 250 na 450 evra. Potrošnji su doprinele i migracije iz Ukrajine.

Ipak, visoka inflacija stoji sa druge strane. Dok građani povećavaju potrošnju, državni i zdravstveni budžet se smanjuju. Imajući sve ovo u vidu, predviđa se privredni rast od 5,1 odsto u 2022. godini, što je 1,5 procenata više od prethodno očekivanog. Istovremeno, smanjene su projekcije za 2023. godinu, sa 3,7 na 2,6 odsto rasta BDP-a, zbog rastućih makroekonomskih neizvesnosti.

Profesor dr Vasilije Kostić sa Fakulteta za menadžment u Herceg Novom, koji je i predsednik Crnogorskog udruženja poslodavaca, u razgovoru za Biznis.rs navodi da je crnogorska ekonomija zabeležila najvišu stopu rasta u Evropi, što ukazuje na mogući snažan oporavak u narednom periodu. Ipak, on ne veruje da su veliki izgledi da se to desi, makar tako snažno.

„Glavni razlog je što su dva ključna generatora tako visoke stope ekonomskog rasta (12 odsto) već potrošili dobar deo svog potencijala. Mislim na turističku sezonu i na efekte povećane lične potrošnje uzrokovane programom „Evropa sad“ koji je bez ikakvog realnog utemeljenja značajno podigao lična primanja građana. Dodamo li tome efekte inflacije (koja je u Crnoj Gori viša nego u regionu upravo zahvaljujući pomenutom programu) na ličnu potrošnju u smislu njene redukcije, pa negativne efekte usporavanja opšteg ekonomskog rasta i recesijske izglede najznačajnijih evropskih ekonomija uz sve drugo vezano za rat u Ukrajini, teško je poverovati u snažan oporavak. Uz to, pod uticajem političkih interesa, nekritički stalno jača javna potrošnja što će za posledicu imati dalje i onako preveliko zaduživanje sa svim negativnostima koji takav trend nosi, naročito u pogledu održivosti javnih finansija u dužem roku”, ocenjuje Kostić.

Naš sagovornik nije ubeđen, uprkos prognozama Bečkog instituta, da će inflacioni rast usporiti u narednoj godini jer misli da inflacija “ni približno nije potrošila gorivo u vidu ekspanzivnog rasta novčane mase iz prethodnih godina”.

“Napori koji se ulažu u cilju njenog obuzdavanja u vidu rasta referentnih kamatnih stopa usporiće ekonomski rast, ali neće smanjiti postojeći nivo novčane mase i njome indukovanu tražnju. Ovo tim pre što će efekat ekonomskog usporavanja naterati kreatore monetarnih mera da uspore sa rastom kamatnih stopa. Zato ne mislim da će se stabilizacija tržišnih kretanja desiti tako brzo”, ističe profesor Kostić.

Što se tiče monetarne politike, on smatra da će centralne banke će u želji da obuzdaju inflaciju podizati kamatne stope jačim intenzitetom, ali će ih to zbog znatnog usporavanja ekonomskog rasta naterati da odustanu i da se orijentišu na mala postupna podešavanja. To će opet pogodovati inflaciji.

“Previše je konfliktnih ciljeva kada se radi o obuzdavanju inflacije i nije ih nimalo lako pomiriti u kratkom roku”, navodi naš sagovornik.

Energetika će biti veliki izazov tokom predstojeće zime, ali profesor Kostić kaže da Crna Gora ima značajnu proizvodnju električne energije, i „to je dobra okolnost pod uslovom da padavine budu u očekivanom obimu“.

Bosna i Hercegovina

Rast u prvoj polovini 2022. godine bio je bolji od očekivanog, zbog kontinuiranog rasta industrijske proizvodnje i trgovine na malo. Ali, visoka inflacija i stalni politički rizici će je usporiti u drugoj polovini godine, a takođe i tokom 2023, smatraju analitičari Bečkog instituta. Opšti izbori održani su 2. oktobra, ali se ne očekuju velike promene.

Podaci za prva dva kvartala 2022. godine ukazuju na veći oporavak ekonomske aktivnosti od očekivanog. Nakon rasta BDP-a u prvom tromesečju od 5,5 odsto na godišnjem nivou, u drugom kvartalu je dostigao 5,9 odsto. Ovo je u velikoj meri uslovljeno potrošnjom domaćinstava i izvozom. Doznake su u prva dva kvartala 2022. godine u odnosu na prethodnu godinu porasle za 14 odsto, a broj dolazaka turista za 77,8 odsto. Industrijska proizvodnja i trgovina na malo nastavili su da rastu tokom cele 2022. godine, ali znatno sporijim tempom nego prethodne godine.

Državni budžet za 2022. konačno je usvojen tek u junu, a očekuje se da će se sada nastaviti realizacija ranije planiranih projekata. Uzimajući sve ovo u obzir, Bečki institut očekuje da će rast BDP-a u 2022. godini biti nešto iznad ranije prognoziranog – 2,6 odsto, umesto 1,8 procenata. Međutim, ovaj rast je i dalje niži nego u većini drugih zemalja Zapadnog Balkana, zbog političke neizvesnosti.

Inflacija je u prvih osam meseci bila iznad očekivane, što je uslovilo reviziju prognoza za ovu i narednu godinu. U avgustu 2022. godišnji rast cena dostigao je 16,8 odsto, na šta je najviše uticalo poskupljenje transporta (30,1 odsto) i hrane i pića (27 odsto). Bečki institut predviđa godišnju inflaciju u BiH od 13 odsto u ovoj godini i sedam odsto u 2023. Zbog rasta inflacije predviđa se niži privredni rast od 1,5 odsto u sledećoj godini, što je 0,7 procenata niže od prethodne prognoze.

Hrvatska

Hrvatska ekonomija je ostvarila značajan rast u prvoj polovini 2022. godine zahvaljujući snažnoj potrošnji domaćinstava. Pored toga, letnja turistička sezona je bila veoma dobra, pa je zbog toga Bečki institut revidirao ovogodišnju prognozu rasta BDP-a sa 3,3 odsto na pet procenata. Uprkos rekordnom nivou inflacije, Evropska komisija je potvrdila da bi Hrvatska trebalo da se pridruži evrozoni sledeće godine. Ipak, visoka inflacija i rat u Ukrajini i dalje obećavaju mnogo neizvesnosti za 2023. godinu.

Tokom prvih osam meseci Hrvatsku je posetilo 15 miliona turista koji su ostvarili više od 86 miliona noćenja. To je 40 odsto više dolazaka i 27 odsto više noćenja u odnosu na isti period 2021. godine.

Rat u Ukrajini doneće mnogo neizvesnosti u 2023. godini, uglavnom zbog straha od recesije među glavnim trgovinskim partnerima Hrvatske. Iako je direktna ekonomska izloženost ove zemlje Rusiji prilično niska, očekuje se da će rusko-ukrajinski rat umanjiti izglede za ekonomski rast Hrvatske 2023. godine, uglavnom zbog uticaja na pogoršanje privrede u EU – posebno u Italiji i Nemačkoj. Zbog toga je prognoza rasta hrvatskog BDP-a za 2023. revidirana sa 3,5 na 2,5 odsto. Istovremeno, nedostatak energije je mnogo manji problem u Hrvatskoj nego u nekim drugim zemljama Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.

Inflacija je porasla na 12,3 odsto na godišnjem nivou u julu i avgustu, što je najviša stopa rasta od hiperinflatornih dana ranih devedesetih. Stalni poremećaji globalnog lanca snabdevanja i više cene energije nastaviće da vrše pritisak na povećanje cena, zbog čega će se dvocifrena inflacija zadržati u četvrtom kvartalu 2022. godine uprkos vladinim merama za ograničavanje cena. Za godinu u celini, očekuje se da će inflacija u proseku iznositi oko 9,5 odsto.

Slovenija

Bečki institut za 2022. godinu procenjuje da će se realni BDP Slovenije povećati za 5,7 odsto, uglavnom zbog veoma visokog rasta u prvoj polovini godine. Međutim, sledeće godine će privredni rast pasti na 1,9 procenata, pošto potrošnja i investicije počnu da se smanjuju usled inflacije, i kako proizvodnja počne da oseća pune razmere energetske krize. Da bi se suprotstavila inflaciji, slovenačka vlada je uvela različite mehanizme podrške i pokušava da obezbedi dovoljno gasa za zimu.

Sa ulaskom u četvrti kvartal slovenačka privreda i dalje ima dobre rezultate, ali se naziru prvi znaci pada. U prvoj polovini 2022. godine realni BDP je porastao za 8,9 odsto, ali nedavni pad poverenja potrošača ukazuje da se period visokog privrednog rasta bliži kraju.

U 2023. se predviđa usporavanje svih pokretača rasta kao posledica inflacije, nestabilnog energetskog tržišta i neizvesnosti u pogledu budućih spoljnih ekonomskih izgleda. Očekuje se da će rast biti 1,9 odsto, što je 0,9 procentnih poena manje od prethodne prognoze. Obim zimskog privrednog pada zavisiće i od rezervi gasa.

Inflacija je do sada premašila prosek EU, a predviđa se da će cifra za 2022. godinu u celini dostići 9,6 odsto. Vlada je od početka 2022. godine najavila niz mera za usporavanje rasta cena hrane i energenata, poput smanjenja akciza na energente i obezbeđivanja energetskih vaučera za siromašnija domaćinstva. Banka Slovenije procenjuje da su takve mere smanjile inflaciju za 1,6 pp u prvih sedam meseci 2022. godine.

Severna Makedonija

Inflacija je izmakla kontroli i jede realne prihode u Severnoj Makedoniji, ocenjuju analitičari Bečkog instituta. Rastuće svetske cene električne energije uzimaju dodatni danak, jer bi neka velika industrijska postrojenja mogla biti primorana da se zatvore tokom zime. Monetarna i fiskalna politika postaju sve restriktivnije, dodatno osakaćujući privredu. Povrh toga dolazi i moguća recesija u Nemačkoj, koja zauzima polovinu ukupnog makedonskog izvoza.

Makedonska vlada do sada nije uspela da se izbori sa inflacijom koja je u avgustu dostigla 16,8 odsto, što je najviše od hiperinflatorne 1994. Glavni pokretač su bile namirnice, čije su cene porasle za 22,5 procenata. Slede transport i stanovanje, sa skokom od 19,3 i 18,2 odsto, respektivno. Vlada pokušava da ukroti inflaciju nametanjem ograničenja na prodajnu maržu koju kompanije mogu da naplaćuju za osnovne životne namirnice, ali se ta mera, koja je na snazi od marta 2022, pokazala potpuno neefikasnom. Zbog inflacije realne plate su „u slobodnom padu“, uprkos njihovom nominalnom rastu.

Sve ovo je dovelo do “mlake ekonomske aktivnosti” u prvoj polovini godine. BDP je porastao za 2,4 odsto u prvom kvartalu i za 2,8 odsto u drugom tromesečju, što je među najnižim stopama rasta u celom regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope. Do rasta su dovele investicije koje su zabeležile povećanje od 42 odsto u realnom iznosu u prvoj polovini godine, što je svakako bilo impresivno, ali je uzrokovano uglavnom niskom bazom iz prethodne godine.

Povrh svega dolazi energetska kriza, koja je posebno izazovna za Severnu Makedoniju. Kao rezultat stižu nešto sumornije prognoze za predstojeći period nego pre tri meseca. Što se tiče rasta BDP-a, predviđanje za 2022. ostaje nepromenjeno na jedan odsto, što znači da je za drugu polovinu godine predviđen blagi pad BDP-a. Za 2023. se sada prognozira rast BDP-a od 0,6 odsto, što je revizija naniže od skoro dva procentna (pp) poena.

Bečki institut smatra da će inflacija biti mnogo viša i mnogo upornija nego što se mislilo, pa sada za 2022. godinu predviđa prosečan rast cena od 14 odsto (što je tri procentna poena iznad letnje prognoze). Za 2023. predviđaju inflaciju od devet odsto.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Evropske kompanije okreću leđa Srbiji zbog bliskih veza sa Rusijom