Crnogorski izvoz u CEFTA region dvostruko veći u poslednjih pet godina

Regionalna trgovinska saradnja dobila je značajan zamah od stupanja na snagu Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), čiji su efekti vidljivi kroz rast trgovinske razmene i unapređenje ekonomskih odnosa među zemljama članicama. Podaci iz 2023. godine pokazuju impresivan napredak – ukupna trgovina unutar CEFTA regiona dostigla je 8,5 milijardi evra, što je porast od čak 62,4 odsto u odnosu na 2018. godinu, saopšteno je Pobjedi iz CEFTA.

Ovaj rezultat potvrđuje važnost CEFTA sporazuma ne samo kao platforme za trgovinsku liberalizaciju, već i kao instrumenta za približavanje regiona evropskom tržištu. Crna Gora se istakla kao jedan od lidera u povećanju izvoza, što ukazuje na sve veće mogućnosti i potencijale koje CEFTA donosi svojim članicama, piše eKapija.

„Tokom 2023. godine, izvoz Crne Gore u CEFTA dostigao je 326,7 miliona evra, što je povećanje od 103,2 odsto u poređenju sa 160 miliona evra iz 2018. godine. U istom periodu, ukupan crnogorski izvoz porastao je sa 400 miliona evra u 2018. na 674,3 miliona u 2023. godini, beležeći rast od 68,5 odsto. Istovremeno, ukoliko posmatramo pokrivenost izvoza uvozom, Crna Gora je tokom 2023. godine ostvarila bolje rezultate u pokrivenosti uvoza izvozom u okviru sporazuma CEFTA od 32,9 odsto u odnosu na 2018. godinu kada je ta vrednost iznosila 22,1 odsto što pokazuje da vrednost izvoza ka CEFTA raste više od uvoza. Ovi podaci naročito dolaze do izražaja kada pogledamo pokrivenost ukupnog uvoza izvozom Crne Gore koja je iznosila 17,7 odsto u 2023. godini”, kažu u CEFTA.

Eliminisanje barijera

Svakako da je unapređenje trgovinskih odnosa u regionu kontinuiran proces, na kome je neophodno konstantno raditi.

„Okvir za to u naredne četiri godine daje nam druga iteracija Akcionog plana za uspostavljanje Zajedničkog regionalnog tržišta (CRM), koju su usvojili lideri Zapadnog Balkana 14. oktobra, na poslednjem samitu Berlinskog procesa. Novi Akcioni plan, koji je jedan od preduslova za korišćenje potencijala Plana rasta za Zapadni Balkan, daje solidan osnov ne samo za unapređenje regionalne trgovine i eliminisanje necarinskih barijera, već otvara i nove mogućnosti saradnje sa EU, kroz postepeno povezivanje sa jedinstvenim tržištem EU”, poručuju iz CEFTA.

To upravo i jeste uloga sporazuma CEFTA, ne samo da olakša trgovinsku integraciju regiona, već i da primenom EU standarda i praksi doprinese i ubrza usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije, samim tim i ubrza proces evropskih integracija.

„Sa aspekta kompanija, ovo usklađivanje često podrazumeva uvođenje visokih standarda koji im pomažu da jačaju svoju konkurentnost, postižu bolje poslovne rezultate i pripreme se za učešće na zahtevnijem EU tržištu. Tehnički standardi i druge necarinske procedure predstavljaju izazov, zbog čega je CEFTA agenda trgovinskih olakšica usmerena na pojednostavljenje, harmonizaciju i digitalizaciju propisa i procedura, čiji pokazatelj je i niz nedavno usvojenih odluka”, kažu iz CEFTA.

Zajednički komitet sporazuma CEFTA je u oktobru usvojio devet sporazuma, koji imaju za cilj da unaprede postojeći okvir za razvoj regionalne trgovine, ali i daju smernice za nastavak aktivnosti u narednom periodu.

„Kad su u pitanju usvojeni sporazumi, na primer, usklađivanje carinskih procedura i priznavanje ovlašćenih privrednih subjekata (AEO), kao i razvijanje sistema za upravljanje rizikom predstavljaju važan korak ka bezbednijem i bržem protoku robe. Istovremeno, odluke o elektronskoj trgovini, uklanjanju neopravdanog geografskog blokiranja i unapređenju dostave paketa doneće konkretne koristi – preduzećima se olakšava pristup tržištima i smanjuju se operativni troškovi”, naveli su iz CEFTA.

Rešavanje sporova

Dodaju da dodatni Protokol 7 o uspostavljanju mehanizma za rešavanje trgovinskih sporova, koji je, takođe, usvojen na tom sastanku, ima za cilj da osigura punu primenu obaveza dogovorenih sporazumom.

„Verujemo da će se implementacija usvojenih sporazuma odraziti i u OECD merenju indikatora za olakšavanje trgovine (Trade Facilitation Indicators – TFI), koji mere napredak u sprovođenju politika i mera koje pojednostavljuju trgovinske tokove i pomažu u rešavanju necarinskih barijera. Pojedinačni indikatori svake od CEFTA strana beleže konstantan rast u prethodna tri merenja, i iako još nisu na nivou članica EU, znatan rast u poslednjih nekoliko godina nam uz statističke podatke o trgovini govori o vidljivom i merljivom progresu u liberalizaciji trgovine u CEFTA”, saopšteno je iz CEFTA.

Navedeno je da u okviru sporazuma CEFTA i sada postoje forumi za diskusiju o barijerama trgovini, kao što su tehnička tela, potkomiteti i komiteti, koji se bave različitim trgovinskim temama, a trenutno, postoji i informacioni sistem za prijavu barijera pristupu tržištu, kojim upravljaju ministarstva zadužena za trgovinu i koji služi za identifikaciju i rešavanje potencijalnih izazova s kojima se kompanije suočavaju.

„Broj i raznovrsnost tema o kojima se raspravlja varira, a verujemo da će poverenje kompanija u kapacitet administracija da reše potencijalne probleme, dodatno porasti stupanjem na snagu dodatnog Protokola 7. Očekujemo da će njegova primena unaprediti poslovno okruženje i pospešiti učešće kompanija na regionalnom tržištu”, poručuju iz CEFTA.

CEFTA sporazum je potpisan u Bukureštu 19. decembra 2006. godine između Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Srbije i UNMIK Kosova, a u punoj je primeni od 22. novembra 2007. godine. CEFTA sporazum je stupio na snagu 2007. godine.

Hrvatska nije članica CEFTA sporazuma od 1. jula 2013. godine kada je ušla u EU. CEFTA je zamenila 32 bilateralna sporazuma koja su tada bili na snazi, a ideja za potpisivanje ovog sporazuma, pored definisanih ciljeva, bila je priprema za članstvo u EU.