Direktori finansija u regionu snažno veruju u digitalizaciju poslovanja

Iako optimizam direktora finansija u vezi sa ekonomskim kretanjem opada zbog izazovnih vremena koja su pred njima, trećina ispitanika veruje da će ekonomski razvoj i dalje biti pozitivan tokom 2024. godine, dok nešto manji procenat predviđa da će kompanije u kojima rade ostati na pozitivnom razvojnom putu.

Međutim, 15 odsto CFO-ova pre svega očekuje oporavak od poteškoća kakve su rat u Ukrajini i inflacija, koje su uticale na poslovanje tokom 2022. i 2023. godine, dok 18 odsto njih smatra da će se poslovanje zadržati na niskom nivou i tokom ove godine.

Ovo su rezultati istraživanja u kojima je učestvovalo više od 150 finansijskih direktora, uključujući one iz Srbije, Hrvatske i drugih zemalja u regionu, deleći svoja očekivanja za 2024. godinu i o trenutnom statusu transformacije poslovanja. Ove kompanije, sa različitim nivoom prihoda i zaposlenima u rasponu od manje od 250 do više od 5.000 ljudi, izložile su svoje stavove o ovim i drugim poslovnim temama.

Prema istom istraživanju, na povoljnu poslovnu klimu tokom 2024. više nego ranije uticaće pravilno korišćenje podataka i sajber bezbednost. Čak do 86 odsto finansijskih direktora ističe važnost pravovremenog ulaganja u poslovne modele koji omogućavaju adekvatnu analizu i upotrebu podataka, kao i investicije u zaštitu od sajber pretnji, kako bi se ubrzalo postizanje ciljeva i povećala zarada.

Dodatno, više od 92 odsto direktora finansija koji su učestvovali u istraživanju naveli su da je proces digitalizacije poslovanja jedan od ključnih razvojnih ciljeva u oblasti finansija. Transformacija u kompaniju orijentisanu ka podacima i investicije u prekvalifikaciju postojećeg kadra, takođe su visoko rangirane.

„Dok se prilagođavaju složenom poslovnom okruženju, CFO-ovi pomeraju fokus ka razvoju zaposlenih, stvaranju novih vrednosti i ovladavanju neophodnim kompetencijama za dalji napredak poslovanja. Među strateškim ciljevima su i harmonizacija, standardizacija i optimizacija finansijskih procesa, integracija podataka u operacije i različite data platforme, kao i značajno povećanje investicija u digitalizaciju svih sektora“, objašnjava Marija Boldor iz konsultantske kuće Horváth..

CFO-ovi se suočavaju i sa izazovom premošćavanja jaza između ubrzavanja digitalizacije i upotrebe podataka zbog neophodnih procesa prilagođavanja, korišćenja novih alata i učenja dodatnih veština. Glavne prepreke i dalje su funkcionalna ograničenja, kao i nedostatak upravljanja i otpor ka promenama.

„Važno je istaći da je više od tri četvrtine CFO-ova spremno da izdvoji značajne resurse za digitalizaciju, a prema istraživanju, prosečan godišnji budžet za transformaciju u kompaniju orijentisanu ka podacima iznosi 23 odsto. Iz ovoga je jasno da direktori finansija prepoznaju vrednost podataka u naprednom planiranju, proaktivnom prognoziranju i usavršenom donošenju odluka radi poboljšanja ukupnog poslovnog performansa“, zaključuje Boldor.

Očekuje se da će iskorišćavanje podataka povećati profit putem novih izvora prihoda i smanjenja troškova, a predviđeni rast prihoda kroz Data monetizaciju premašuje 12, dok je moguće smanjenje troškova na oko 11 odsto.

Jedan od glavnih zaključaka Horváthovog istraživanja jeste da je kultura podataka temelj za uspešnu digitalnu transformaciju, ali lideri moraju da počnu da „sade seme promene“ na vreme. Najvažnije prepreke u izgradnji povoljne kulture podataka su kvalitet samih podataka i razvoj infrastrukture, pri čemu su projekti, komunikacija unutar tima i poslovni alati u fokusu mera za prelazak na sledeći nivo.

Zato, CFO-ovi vide ogroman potencijal u tranziciji na putu kompanije orijentisane ka podacima, ali su svesni da je dug put do toga još uvek pred njima.