Fitch potvrdio kreditni rejting Hrvatske, poboljšao izglede u pozitivne

Agencija Fitch potvrdila je u petak rejting Hrvatske ‘BBB+’ i poboljšala izglede iz stabilnih u pozitivne, ističući snažan kumulativni oporavak privrede od pandemijskog šoka, pri samom vrhu EU, i smanjeni javni dug. Fitch je poboljšao ocenu dužničkih papira Hrvatske na ‘BBB+’ u julu prošle godine, nakon zaključenja postupka prijema u evrozonu, uz stabilne izglede.

U oktobru prošle godine potvrdili su ocenu i izglede, upozorivši ipak da bi privredni rast u 2023. trebalo da uspori zbog inflacije i posustajanja rasta u evrozoni, prenosi SEEbiz.

U petak su poboljšali izglede iz stabilnih u pozitivne, uz napomenu da se hrvatska privreda snagom kumulativnog oporavka od pandemijskog šoka svrstala na drugo mesto u EU. Realni BDP viši je za 13 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine, a nivo dohotka zaostajao je na kraju prošle godine za prosekom EU za 27 odsto, navode.

Tokom sledeće tri godine hrvatska privreda trebalo bi da raste u proseku za 2,7 procenta godišnje, procenjuju, u poređenju sa očekivanom prosečnom stopom rasta u evrozoni od 1,1 odsto. Glavni pokretač prognoziranog rasta biće domaća potražnja, smatraju, procenivši da će ličnu potrošnju podupreti “stabilan” rast realnog raspoloživog dohotka, dok će se ulaganja osloniti na pojačano povlačenje novca iz fonda NextGenerationEU.

Među rizicima koji bi mogli zakočiti rast izdvajaju inflaciju i usporavanje spoljne tražnje.

Javni dug iskazan udelom u BDP-u spustiće se u ovoj godini na 62,1 odsto, sa 68,8 procenata u 2022. godini, prognoziraju, i biće za 25 procentnih poena manji od najvišeg nivoa u pandemijskoj 2020. Trend smanjenja nastaviće se i u narednim godinama, iako sporijim tempom, za dva do tri procentna poena godišnje, odražavajući sporiji rast nominalnog BDP-a i očekivane primarne viškove u platnom bilansu.

Do 2027. godine spustiće se ispod nivoa od 55 odsto BDP-a, sadašnjeg medijana u grupi zemalja sa rejtingom ‘BBB’. Budžet bi u ovoj godini trebalo da zabeleži manjak od 0,4 odsto BDP-a, znatno manji nego što je Fitch očekivao u aprilu.

“Budžetski rezultati bili su snažni u prvoj polovini 2023. godine budući da je indirektne poreske prihode podstakla visoka inflacija. U drugom delu godine potrošnja će porasti zbog troškova indeksacije penzija i nedavnog usvojenog paketa podrške, te podizanja plata u javnom sektoru.”

U 2024. budžetski prihodi trebalo bi da budu slabiji zbog nižeg nominalnog rasta i promena u oporezivanju ličnog dohotka i smanjenja doprinosa. Potrošnja će, pak, porasti zbog viših plata u javnom sektoru i “socijalne potrošnje” i većih kapitalnih ulaganja, procenjuju.

Ističu i “umereni” rizik dodatnog povećanja potrošnje zbog izbora i prognoziraju povećanje budžetskog manjka u sledećoj godini na 1,6 odsto BDP-a. U 2025. trebalo bi ponovo da se smanji prema 0,8 odsto BDP-a. Naglašavaju da bi mogli podići rejting Hrvatske bude li inflacija slabila i BDP rastao kroz duži vremenski period.

Pozitivno bi ocenili i konsolidaciju budžeta koja bi sačuvala trend pada javnog duga i strukturne reforme ili pozitivne efekte usvajanja evra.

S druge strane, snizili bi rejting bude li privreda rasla slabije nego što se očekuje, “na primer, zbog strukturnog šoka u ključnim sektorima”, “slabije demografije” ili tvrdokorno visoke inflacije, budući da bi to moglo naškoditi njenoj “spoljnoj konkurentnosti”. Lošiju ocenu mogao bi doneti i kontinuirani rast duga opšte države na srednji rok, “na primer, zbog izraženog i dugotrajnog perioda ublažavanja budžetske politike”.