Hoće li Crna Gora uvesti 13. platu i penziju?

Ako se usvoji predlog Albanskog foruma i obaveznost isplate 13. plate za sve zaposlene u vrednosti polovine minimalne zarade i 13. penzije za sve penzionere u vrednosti 40 minimalne penzije, za isplatu tog dodatka svim zaposlenima biće potrebno 77,2 miliona evra uz još 10,3 miliona za poreze i doprinose, a za isplatu penzionerima 23,1 miliona evra. To pokazuje analiza Albanskog foruma iz obrazloženja predloga Zakona o godišnjem dodatku za zaposlene i penzionere koji su predložili Skupštini Crne Gore.

Najavljujući predlog ovog zakona prošle sedmice, lider te stranke Nik Đeljošaj, saopštio je da se njime uvodi obaveza da svaki zaposleni u Crnoj Gori dobije dodatak u visini pola prosečne zarade a svaki penzioner u Crnoj Gori pola prosečne penzije, kao i da bi taj dodatak bio u potpunosti oslobođen svih poreza i doprinosa, državnih i lokalnih, pišu Vijesti.

“Time se osigurava da puni iznos završi kod građana, bez ikakvog umanjenja i bez administrativnih opterećenja”, rekao je Đeljošaj.

Međutim, u parlament je stigao drugačiji, „ublaženi“ predlog zakona, kojim se predviđa da svi zaposleni u državi dobiju 300 evra, a penzioneri 180 evra.

„Vijesti“ su kontaktirale s političkim partijama: NSD, BS, DNP, SD, URA, DPS da li će glasati za predlog, ali niko nije želio da odgovori. Iz PES-a su Vijestima ranije, pre nego je zakon upućen u skupštinsku proceduru, kazali da su uvereni da predlagač traži rešenje za prihodnu stranu budžeta kako bi ovaj predlog bio fiskalno odgovoran i održiv, nakon čega će zauzeti svoj stav.

Iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanja Vijesti da li je ovaj predlog zakona održiv i da li će opteretiti državnu kasu.

Analiza Albanskog foruma pokazuje da bi državni budžet imao ukupni bruto trošak od 39,4 miliona evra, od čega je 23,1 za penzionere i 16,3 miliona za skoro 48.000 zaposlenih u državnoj upravi. Država bi u njihovom slučaju snosila trošak neto iznosa od 300 evra, ali i 40 evra poreza i doprinosa.

Država bi istovremeno imala prihod od 10,3 miliona na ime poreza i doprinosa na celi iznos dodatka svim zaposlenima, kao i prihod od poreza koje bi dobila kada radnici i penzioneri budu trošili ovaj novac. Albanski forum procenjuje da bi država od PDV-a prilikom potrošnje dobila nazad 17,4 miliona evra, odnosno sa porezima i doprinosima ukupni prihod države bio bi 27,7 miliona. To znači da bi bruto trošak države od 39,4 miliona evra bio umanjen na 11,7 miliona.

Svi poslodavci iz privatnog i javnog sektora imali bi trošak za poreze i doprinose od 40 evra, na iznos dodatka zaposlenima od 300 evra.

U obrazloženju zakona Albanski forum je pojasnio da predlaganjem i donošenjem ovog zakona uvodi se institut godišnjeg dodatka za sve zaposlene u javnom i privatnom sektoru, kao i za sve penzionere u Crnoj Gori, sa ciljem unapređenja njihovog materijalnog položaja u uslovima povećanih životnih troškova, sezonskih poskupljenja i kontinuiranog rasta inflacije.

UPCG: Već plaćamo zimnicu

Iz Unije poslodavaca „Vijestima“ su kazali da u delu koji se tiče namere da se obavežu poslodavci, predlog zakona vide kao nepotrebno normiranje prakse koja izvesno već postoji u crnogorskoj privredi, a koja se ogleda u praksi poslodavaca da određenim finansijskim ili nefinansijskim davanjima nagrade zaposlene na kraju poslovne godine.

“Ova praksa postoji već duži vremenski period, u jednom delu je i normirana određenim granskim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima kroz institut zimnice, i po pravilu je uslovljena realizacijom određenih poslovnih rezultata. Istovremeno, ima poslodavaca koji se opredeljuju za isplatu bonusa kao vid nagrade onim zaposlenima koji su te godine pokazali najveću posvećenost i ostvarili najbolje rezultate, čime se stimuliše radni angažman, nagrađuje doprinos ostvarivanju poslovnih ciljeva”, istakli su iz UPCG-a.

Oni su podsetili da je, u cilju šire afirmacije ovog davanja zaposlenima, upravo UPCG inicirala promenu poreskog režima ovog davanja (neoporezivo do iznosa minimalne zarade koja je u tom trenutku bila 450 evra).

“Sa druge strane, nameru da se ovakva praksa poslodavcima uvede kao univerzalna obaveza, bez vođenja računa o ključnim aspektima poslovanja određenog poslovnog sistema, vidimo kao nepotrebnu, sa izraženim potencijalom da neopravdano optereti poslodavce. U tom smislu, prepoznajemo sličnost predmetne inicijative sa drugim inicijativama koje su upućivale političke partije a kojima je, gotovo bez izuzetka, cilj da donesu neki kratkoročni benefit zaposlenima i građanima, pri čemu se, bar ne vidljivo, ne vodi računa o opravdanosti, utemeljenosti i održivosti tih benefita”, kazali su iz UPCG-a.

Kako su dodali, nije suvišno napomenuti da se ni u ovom slučaju nije našlo za shodno o inicijativi obavestiti Socijalni savjet Crne Gore i na taj način uvažiti član 65 Ustava Crne Gore, odnosno dozvoliti predstavnicima poslodavaca, sindikata i Vlade da na tom telu razmatraju ovu inicijativu.

PKCG: Sačekati analizu

Iz Privredne komore su kazali da svako dodatno izdvajanje koje bi bilo nametnuto privredi, bez relevantne analize uticaja na poslovanje privrednih subjekata predstavlja nepredviđeni teret u ionako kompleksnim uslovima poslovanja.

“S druge strane, nema dileme da građani zaslužuju bolji životni standard, kako penzioneri tako i zaposleni, pa na tim pitanjima treba raditi svakodnevno i u partnerstvu institucija i svih relevantnih ekonomskih činilaca”, dodaju.

Predlog zakona o godišnjem dodatku (13. plata i penzija) ušao je u skupštinsku proceduru i njime je predviđeno da zaposleni sa radnim mestima do V nivoa kvalifikacije obrazovanja ostvaruju pravo na godišnji dodatak u visini 50 odsto minimalne mesečne neto zarade u Crnoj Gori, dok bi penzionerima pripalo 40 odsto najniže mjesečne penzije. Ovaj predlog zakona je spremila Albanska alternativa i planirano je da se ovaj zakon primjenjuje prvi put za godišnji dodatak za godinu koja počinje 2025. godine.

USS podržava, i podseća na svoje predloge

Iz Unije slobodnih sindikata (USS) pozdravljaju sve inicijative koje su usmerene na poboljšanje socio-ekonomskog položaja zaposlenih i penzionera u Crnoj Gori ako su takve inicijative održive.

“Upravo iz tog razloga trenutno su aktuelne naše inicijative za povećanje obračunske vrednosti koeficijenta, kako za zaposlene u javnom tako i za zaposlene u privatnom sektoru”, istakli su u USS.

Oni su naveli da su još 2020. godine u procesu tadašnjih pregovora o novom Opštem kolektivnom ugovoru, zagovarali da zaposleni imaju pravo na isplatu bonusa u slučaju iskazanog pozitivnog poslovanja na kraju poslovne godine, koje pozitivno poslovanje bi bilo iskazano kroz dobit.

Međutim, nije bilo saglasnosti poslodavačkog udruženja i Vlade za ovakvu inicijativu, te nije postignut kompromis. Unija će nastaviti da se, kroz socijalni dijalog, zalaže za ovakvo rešenje jer verujemo da su zaposleni u privredi, oni koji stvaraju dobit poslodavca i stvaraju novu vrednost, najpozvaniji da učestvuju u raspodeli te dobiti.

Sa druge strane, svaka mera usmerena na poboljšanje ekonomsko-socijalnog položaja penzionera koji su svojim prethodnim radom i zalaganjem gradili ovo društvo, za Uniju je posebno prihvatljiva, poželjna i neophodna.

“Brojne su evropske zemlje koje bilo kroz zakonodavni okvir ili kroz kolektivne ugovore prepoznaju isplatu bonusa, božićnica, nagrada ili sličnih davanja zaposlenima bilo u javnom ili u privatnom sektoru. Stoga cenimo da je krajnji trenutak da i zaposleni u Crnoj Gori ostvare takvo pravo. Neupitno je da bismo bili zadovoljni kada bi takvo pravo bilo rezulat socijalnog dijaloga i postizanja opšteg konsenzusa. Takođe, uvođenje ovog davanja nužno treba da prati izmjena Zakona o porezu na dohodak fizičkih lica, kako bi se ovo pravo izuzelo od plaćanja poreza”, navode.

Predstavnici Socijalnog savjeta pozvali su poslanike da sve zakone koji se direktno tiču zaposlenih i poslodavaca i čija direktna nadležnost su pregovori u okviru Socijalnog saveta povuku iz procedure i te dokumente upute na razmatranje i dijalog Socijalnom savetu.

Proporcionalno pravo zaposlenih

Prema predlogu u koji Vijesti imaju uvid pravo na godišnji dodatak imaju zaposleni koji su u radnom odnosu kod poslodavca sa sedištem u Crnoj Gori, bez obzira na oblik svojine i organizacioni oblik poslodavca i penzioneri koji ostvaruju pravo na penziju iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja u Crnoj Gori.

Predlog zakona definiše i proporcionalno pravo zaposlenih na dodatak. Ono podrazumeva da zaposleni koji je u kalendarskoj godini radio kraće od 12 meseci kod određenog poslodavca ima pravo na srazmerni deo godišnjeg dodatka, prema broju mjeseci provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca, pri čemu se mesec rada duži od 15 dana računa kao puni mesec. U to vreme uračunava se i vreme privremene sprečenosti za rad zaposlenog, u skladu sa propisima kojim se uređuju radni odnosi i obavezno zdravstveno osiguranje.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na godišnji dodatak srazmerno ugovorenom radnom vremenu, osim ako radi polovinu punog radnog vremena radi nege deteta ili skraćeno radno vreme, u skladu sa propisima kojim se uređuju radni odnosi, u kom slučaju ima pravo na puni iznos godišnjeg dodatka. Zaposleno lice sa invaliditetom ima pravo na puni iznos godišjeg dodatka, ako je zaposleno pod posebnim uslovima rada, u skladu sa propisom kojim se uređuje zapošljavanje lica sa invaliditetom.

“Zaposleni koji je u istoj kalendarskoj godini radio kod više poslodavaca ostvaruje pravo na godišnji dodatak kod svakog poslodavca srazmerno trajanju radnog odnosa kod tog poslodavca, u skladu sa ovim zakonom”, piše u predlogu Zakona.