Hrvatska ekonomija usporava, veliki pad industrijske proizvodnje

Najnoviji podaci o maloprodajnoj potrošnji, kao i podaci o novom velikom padu industrijske proizvodnje, ukazuju na usporavanje rasta hrvatske privrede.

Hrvatsko udruženje poslodavaca (HUP) komentarišući najnovije makroekonomske najave, ističe da je maloprodajna potrošnja u Hrvatskoj u junu porasla na godišnjem nivou 15. mesec zaredom, ali sporije nego prethodnog meseca.

Izveštaj o prometu u trgovini na malo pokazuje da je u junu, prema kalendarski prilagođenim podacima, potrošnja pala za 2,8 odsto u odnosu na maj, dok je na godišnjem nivou povećana za 5,5 odsto. Tako je potrošnja u maloprodaji rasla 15. mesec zaredom na godišnjem nivou, ali sporije nego mesec ranije, kada je rast iznosio 8,4 odsto, piše Seebiz.

Realno usporavanje potrošnje u drugom kvartalu na 7,5 odsto, sa 8,6 odsto u prvom kvartalu, pokazuje da će u 2024. godini doći do značajnog povećanja zarada, a HUP podseća da bi, u proseku, realne zarade trebalo da rastu za čak devet odsto. Za očekivati je da će se trend usporavanja potrošnje nastaviti do kraja tekuće godine.

Naime, u junu industrijska proizvodnja u Hrvatskoj pala je sedmi mesec zaredom na godišnjem nivou, i to oštrije nego mesec dana ranije.

CBS je u ponedeljak saopštio da je obim industrijske proizvodnje u junu smanjen za 3,7 odsto u odnosu na prethodni mesec, dok je u odnosu na jun prošle godine pao za 8,3 odsto. Sedmi je mesec zaredom da proizvodnja pada na godišnjem nivou, i to oštrije nego mesec dana ranije, kada je skliznula 3,3 odsto.

„Pad proizvodnje će uticati i na izvoz robe, a kako su se indeksi poslovne klime za Nemačku i hrvatska glavna izvozna tržišta dodatno pogoršali u junu i julu, očekivana stopa rasta realnog BDP-a od tri odsto potencijalno bi mogla biti niža“, navodi HUP.

U HUP-u podržavaju inicijativu ministra finansija Marka Primorca da se blagovremenim rebalansom ograniče budžetski rashodi i stabilizuju državne finansije.

“Važno je održati projektovani deficit opšte države na nivou od 2,6 odsto BDP-a, jer zbog pada proizvodnje i izvoza, kao i usporavanja potrošnje, imamo potencijalne negativne rizike za rast u ovoj godini”, navode iz ove organizacije.

Hrvatska je bila jedna od retkih članica na istoku EU koja poslednjih godina nije bila u proceduri prekomernog deficita i veoma je važno da tu poziciju sačuvamo i zadržimo investicioni kreditni rejting.

Rebalans je potrebno uraditi na vreme, s obzirom da spoljni uticaji mogu da uspore rast BDP-a, što može da oslabi i punjenje budžeta u drugoj polovini godine.

Hrvatska je ove godine podigla masu plata zaposlenih u državnom i javnom sektoru na 13 odsto BDP-a zahvaljujući linearnom povećanju plata, koje nije bilo vezano za efikasnost ili rezultate.

HUP poziva na mere za povećanje efikasnosti kroz smanjenje birokratije i optimizaciju veličine javnog sektora, što podrazumeva relativno smanjenje mase zarada u BDP-u u narednim godinama. Uostalom, ovo je jedna od preporuka Evropske komisije. Zaposleni moraju biti dobro plaćeni, ali ukupna masa zarada mora biti niža merena kao učešće u BDP-u.

U narednim godinama plate nikada ne bi trebalo da budu iznad stope rasta nominalnog BDP-a. Bilo bi više nego poželjno da neko vreme stagniraju, odnosno da svaki rast bude selektivan i zasnovan na radnom učinku, ističu u HUP-u.