Ina ulaže šest miliona evra u veliki projekat u Rijeci

Hrvatska Ina je s međunarodnim konzorcijumom, predvođenim kompanijama Lamor i Litoclean, potpisala ugovor za realizaciju projekta sanacije podmorja, kojim započinje izgradnja hidraulične barijere uz obalu ispod Rafinerije nafte Rijeka, odnosno izgradnja sistema zaštite i trajnog rešenja za kostrensko podmorje.

Projekt vredan šest miliona evra sprovodiće se dve godine, u tri faze, a dovršetak radova i puna implementacija rešenja očekuju se tokom 2027. godine, čime će se na toj lokaciji trajno rešiti problem istorijskog zagađenja, saopštila je Ina, preneo je SEEbiz.

Ina navodi da su Lamor i Litoclean među vodećim svetskim kompanijama u zaštiti životne sredine, specijalizovane za sanaciju tla, upravljanje otpadom i obradu zagađenih voda te da nude inovativna i prilagođena rešenja za ublažavanje ekoloških rizika, od intervencija kod izlivanja nafte do reciklaže plastike i biološke remedijacije tla.

Ističe da je implementacija projekta još jedan u nizu napora Ine na pronalasku trajnog rešenja sanacije istorijskog zagađenja krškog terena na području riječke rafinerije, u sklopu kojeg je okupljen tim vrhunskih stručnjaka Ine i svetski renomiranih kompanija.

“Hidraulična barijera sa depresijama sastojaće se od niza bušotina koje će se izvesti uz obalu ispod Rafinerije nafte Rijeka na poluostrvu Urinju. Bušotine će na kopnu stvoriti veštačku depresiju, odnosno najnižu tačku u podzemlju, čime će se omogućiti kontrolisano prikupljanje tečnosti i sprečiti njihov prodor prema moru. To ujedno predstavlja osnovni okvir celokupnog programa zaštite mora“, naveli su iz Ine.

Međunarodni konzorcijum će u prvoj fazi izvesti pet testnih bušotina i sprovesti dodatne analize, kako bi se detaljno proučilo kretanje fluida u podzemlju. Druga faza obuhvatiće izgradnju preostalih bušotina, kao i dizajn i izradu dokumentacije za projekt hidraulične barijere, dok će u trećoj fazi biti postavljena potrebna oprema i početi crpljenje.

Iz Ine navode da, paralelno s razvojem trajnog rešenja, sprovode niz kratkoročnih i srednjoročnih mera usmerenih na zaštitu mora i sprečavanje trenutnog isticanja. Sada su, kažu, aktivne 33 bušotine, a tokom ove i sledeće godine planira se bušenje još 40. Bušotine iz kojih se crpe ugljovodonici ostaju aktivne i sadržaj se upućuje na obradu, dok se bušotine u kojima se nalazi voda koriste za monitoring i tako ništa ne završava u moru.

Navode da je geološki zahtevno podzemlje ispod riječke rafinerije, koje je tokom decenija kontaminirano, dodatno destabilizovano prirodnim pojavama poput zemljotresa i ekstremnih plima. Kako bi se ublažili njihovi učinci, Ina je postavila brane koje se prilagođavaju plimi i oseci, a u toku je ishođenje dozvola za njihovu ugradnju.

Uz to, svi izdvojeni sadržaji iz podzemlja svakodnevno se analiziraju kako bi se razlikovala istorijska od novonastale kontaminacije. Dodaju i da sve aktivnosti nadgledaju Inini i nezavisni stručnjaci.