Izgradnja brze saobraćajnice Andrijevica-Čakor strateški značajan projekat za Crnu Goru

Crna Gora po razvijenosti putne mreže spada u red srednje razvijenih država Evrope. Trenutno u Crnoj Gori saobraća oko 285.000 registrovanih vozila, od čega je 85 odsto putničkih automobila, s tim da je u toku turističke sezone broj vozila veći za 20 do 25 odsto. Stepen motorizacije stanovnika Crne Gore, kao i slični pokazatelji, ukazuje na izraženu potrebu za daljim razvojem saobraćajne mreže u ovoj državi.

Jedan od takvih strateški značajnih projekata je i izgradnja brze saobraćajnice Andrijevica – Čakor, koja ima za cilj unapređenje saobraćajne infrastrukture u Crnoj Gori i povezivanje ključnih nacionalnih i međunarodnih koridora.

Ovaj projekat ima višestruke ciljeve koji se moraju sagledati sa saobraćajnog, ekonomskog, društvenog i ekološkog aspekta, naglasila je u intervjuu Pobjedi redovna profesorka Ekonomskog fakulteta u Podgorici dr Jasmina Ćetković, koja je, za potrebe preduzeća Monteput, rukovodila izradom studije prethodne opravdanosti brze saobraćajnice Andrijevica – Čakor.

„U planskoj dokumentaciji predviđen je auto-putni koridor koji povezuje Andrijevicu sa granicom Kosova i Metohije. Trasa se odvaja od pravca Bar – Boljare kod Andrijevice i preko Murine i Čakora vodi prema granici. Cilj izrade idejnog rešenja bio je da se kroz analizu i vrednovanje više varijanti unutar planiranog pojasa definiše optimalna trasa, kao osnova za dalju projektno-tehničku razradu. Tehnička dokumentacija trebalo bi da posluži kao osnova za dalje usaglašavanje kontaktne tačke i izradu sveobuhvatnog rešenja od Andrijevice do Peći“, rekla je Ćetković.

Istakla je da iIzgradnja brze saobraćajnice Andrijevica – Čakor predstavlja jedan od infrastrukturnih projekata, strateški važnih za bolju povezanost Crne Gore s regionalnim i međunarodnim koridorima. Ova moderna trasa treba da doprinese saobraćajnoj efikasnosti, skrati vreme putovanja, smanji troškove transporta, te podstakne privredni razvoj, trgovinu i turizam.

„Reč je o ključnom projektu za sever zemlje, koji rasterećuje postojeći put, povećava bezbednost saobraćaja i donosi ekološke benefite, kroz smanjenu emisiju gasova. Kao deo strateškog koridora, projekat olakšava tranzit, smanjuje opterećenje na postojećim magistralama i poboljšava bezbednost i protočnost saobraćaja. S tim u vezi, ova saobraćajnica je od višestrukog značaja za regionalnu povezanost, ekonomski rast i jačanje otpornosti transportnog sistema Crne Gore. U širem kontekstu, projekat jača prekograničnu saradnju i povezanost tržišta regiona“, pojasnila je Jasmina Ćetković.

U cilju izrade idejnog rešenja brze saobraćajnice Andrijevica – Čakor ukupno je razmatrano šest varijanti trase – četiri padinske duž desne obale Lima i dvije dolinske, s obje strane reke. U zoni Čakora sve varijante podrazumevaju dugačak tunel, čija dužina zavisi od veze sa kosovskom stranom. Kao najpovoljnija izlazna tačka tunela prepoznata je zona Devukaja.

„Na osnovu analize terena i objekata, za dalje razmatranje, u okviru idejnog rešenja, odabrane su dve varijante – Varijanta 1 i Varijanta 6 (označena kao Varijanta 2). Varijanta 2 prema svim kriterijumima (osim prema kriterijumu nagiba trase) predstavlja povoljniju varijantu, pa je iz toga razloga ova varijanta bila predmet daljih finansijskih i ekonomskih analiza u okviru prethodne studije opravdanosti“, kaže sagovornica Pobjede.

Odabrana varijanta počinje petljom Andrijevica 2. Petlja je pozicionirana na kilometar od petlje Andrijevica 1 koja povezuje Andrijevicu sa auto-putem Podgorica – Mateševo – Andrijevica – Berane – Boljare. Nakon toga, trasa ulazi u tunel, pa iz tunela 1 prelazi preko reke mostom 1. Varijanta 2 se dalje pruža paralelno sa regionalnim putem i rekom. Niveleta trase u ovoj zoni je izdignuta na nivo postojećeg puta. Na ovaj način trup auto-puta predstavlja obaloutvrdu za reku.

„Kanjon reke je takav da je zahtevao projektovanje kratkog tunela na petom kilometru trase, u koji se ulazi preko mosta. Posle tunela, trasa opet prelazi na levu obalu Lima. Na desetom kilometru, trasa se prebacuje na desnu obalu reke i na trinaestom kilometru ulazi u tunel dužine oko kilometar. Ovim tunelom štite se objekti koji se nalaze u zoni Kupisine. Na izlasku iz tunela trasa mostom preskače postojeći put i reku, zatim nastavlja dolinom Lima, ulazi u dolinu Veličke reke, pa zatim Lijeve reke i stiže do ulaznog portala tunela Čakor. Prema varijanti 2, tunel Čakor je dugačak 9,5 km“, navodi Ćetković.

Po pitanju rasporeda objekata, Varijanta 2 je daleko povoljnija od Varijante 1, dodaje. S obzirom na zahtev investitora da se jedna od varijanti posmatra kao brza saobraćajnica, projektovane su zaustavne niše na svakih jedan do dva kilometra. Veze levog i desnog kolovoza ostvarene su na pozicijama između tunela 1 i tunela 2, pre tunela 3 i pre tunela Čakor.

Dimenzije veza su projektovane s obzirom na brzinu promene saobraćajne trake (80km/h) u slučaju zatvaranja jedne saobraćajne trake. Niveleta Varijante 2 projektovana je sa maksimalnim podužnim nagibom od šest odsto na dužini od 1.560 m. Ovakav nagib nivelete je potreba da se iz doline dostigne kota ulaska u tunel Čakor. Minimalni podužni nagib od 0,7 odsto primenjen je na delu trase koja se pruža dolinom Lima. U okviru Varijante 2 projektovano je devet mostova na glavnoj trasi, a njihova ukupna dužina iznosi 10.576 m. Prema Varijanti 2, na trasi auto-puta projektovana su četiri tunela, ukupne dužine 26.770 m.

Ćetković je dodala da su troškovi investicionog ulaganja u izgradnju brze saobraćajnice Andrijevica – Čakor utvrđeni u visini od oko 767 miliona eura, što ukazuje na visoke zahteve projekta u finansijskom smislu.

„Finansijska analiza je pokazala da prihodi ostvareni od naplate putarine i ostalih komercijalnih aktivnosti na brzoj saobraćajnici ne dostižu nivo potreban za potpuni povrat investicije i pokrivanje ukupnih troškova, što je očekivani rezultat. Ovaj rezultat, koji je uobičajen za projekte ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu, nije presudan za donošenje odluke o realizaciji projekta. Konačna ocena se sagledava kroz ekonomsku analizu, koja uzima u obzir šire socio-ekonomske koristi“, navela je.

Ekonomska analiza projekta izgradnje brze saobraćajnice Andrijevica – Čakor pokazala je da su osnovni pokazatelji ispod uobičajenih graničnih vrednosti prihvatljivosti. Međutim, rezultati analize osetljivosti ukazuju da projekat poseduje značajan potencijal za isplativost u određenim realističnim varijantama, kaže sagovornica Pobjede:

„Na primer, smanjenje investicionih troškova za 20 odsto čini projekat ekonomski isplativim, kao i povećanje obima saobraćaja za isto 20 odsto. Ovi rezultati ukazuju na to da se projekat nalazi na pragu ekonomske opravdanosti i da se pokretanjem konkretnih mera može značajno poboljšati njegova efikasnost“.

U tom smislu, mogu se identifikovati tri ključna pravca delovanja za unapređenje isplativosti. Prvi je optimizacija troškova izgradnje, kroz pažljivo planiranje, konkurentne tenderske procedure i racionalizaciju projektnih rešenja, čime je moguće smanjiti investicione troškove i direktno uticati na ekonomske pokazatelje opravdanosti investicije.

Nadalje, stimulisanje saobraćajnih tokova, odnosno integracija projekta sa nacionalnim i regionalnim razvojnim politikama, posebno u oblasti turizma, trgovine i prekogranične saradnje, može rezultirati povećanjem obima saobraćaja, čime se sigurno može povećati ukupna društvena korist.

I na kraju, valorizacija šireg društveno-ekonomskog značaja, u smislu da brzu saobraćajnicu Andrijevica – Čakor ne treba posmatrati isključivo kroz direktne prihode i troškove, već i kroz njen doprinos poboljšanju bezbednosti saobraćaja, skraćenju vremena putovanja, dostupnosti udaljenim područjima, jačanju regionalne kohezije i ublažavanju socio-ekonomskih razlika između razvijenih i manje razvijenih delova Crne Gore.

„U tom smislu, iako osnovni ekonomski pokazatelji ukazuju na graničnu opravdanost projekta, sveobuhvatna procena opravdanosti mora uključivati širi doprinos projekta održivom razvoju, integraciji ruralnih područja i strateškom pozicioniranju Crne Gore u regionalni transportni sistem. U konačnom, može se oceniti da projekat, iako trenutno na granici minimalno prihvatljivih pragova ekonomske isplativosti, poseduje određeni razvojni potencijal. Pravilno integrisan u širu viziju održivog infrastrukturnog razvoja i uz odgovarajuće mere optimizacije, može predstavljati snažan impuls za regionalni razvoj i važnu kariku u povezivanju Crne Gore sa susednim tržištima i međunarodnim koridorima. Zato se preporučuje dalja razrada projekta u okviru sveobuhvatnih razvojnih strategija države“, zaključuje Jasmina Ćetković.