Na severu Crne Gore cene peleta značajno iznad propisanog ograničenja

Proizvođači peleta na severu Crne Gore iskoristili su energetsku krizu i nedostatak energenata na tržištu, pa su cene peleta podigli toliko da ostvaruju ekstraprofit.

U Beranama, kao i u većini gradova na severu Crne Gore, peleta nema po ceni koju je odredila vlada, a izostaju državni mehanizmi da se to spreči, prenosi agencija Mina, pozivajući se na portal RTCG.

Odlukom aktuelne vlade cena tone peleta kod proizvođača ne može biti veća od 269 evra, ali se pelet u trgovinama na malo prodaje ispod ruke za 320 evra, pri čemu se prave spiskovi i čeka na red i za tu cenu.

Ekstraprofit, definicija kaže, predstavlja višak iznad prosečnog profita, odnosno zarade, koji se postiže u jednoj grani delatnosti, i to na dva načina – podizanjem produktivnosti rada ili korišćenjem vanrednih pogodnosti na tržištu kao što su neopravdani skok cena ili pojačana potražnja izvesne robe.

Prema proverenoj informaciji, cena peleta je u Crnoj Gori naglo skočila tokom proteklog leta, kada su se pojavili trgovci iz Nemačke, koji su šleperima odnosili sve što su našli u magacinima na severu države. Oni su crnogorskim proizvođačima plaćali 380 evra za tonu, uz jasnu računicu da cena peleta u Nemačkoj dostiže 1.000 evra po toni.

Proizvođači sa severa ne moraju čak ni ići za Nemačku, jer je i na Kosovu, gde su do sada tradicionalno švercovali balvane, cena peleta otišla u nebo, pa se prodaje od 740 do hiljadu evra po toni, jer Kosovo nema ni šume, ni fabrike peleta. Tu informaciju su preneli i kosovski mediji ovih dana.

Kada su tragom tih informacija inspektori obišli neke od prodajnih objekata na severu, proizvođači su svu robu vratili u fabrike. Jedan od njih je kupcima koji su se interesovali otvoreno rekao da je roba njegova i da ne želi da je prodaje ispod cene od 320 evra.

Tako se među brojnim poskupljenjima koja su ugrozila ionako nizak standard većine stanovnika severa, našlo i enormno poskupljenje energenata koji se koriste za zagrevanje stambenih objekata, a u posebno nezavidnoj situaciji su građani koji koriste pelet.

Taj energent je poskupeo nekoliko puta u odnosu na period pre dve godine kada su mnogi stanovnici, ne samo severa Crne Gore, u velikom broju, vođeni preporukama da je pelet najbolje najekološkije gorivo, u svojim domovima instalirali sisteme za grejanje na pelet. Tokom čitave prošle sezone cena peleta na severu po toni je bila od 150 do 180 evra. Neznatno skuplje nego godinama unazad.

Svi potrošači kažu da im ove godine odluka vlade o privremenim merama za ograničavanje cena proizvoda od posebnog značaja za život i zdravlje ljudi nije donela olakšice.

Oni podsećaju da je 12. oktobra u Službenom listu objavljena izmena odluke, po kojoj cena tone peleta kod proizvođača ne može biti veća od 269 evra.

Dok vlasnici nekih fabrika peleta tvrde da „zbog propratnih troškova i poskupljenja sirovine“ dalja proizvodnja peleta po nametnutoj ceni, navodno, nije održiva, potrošači koji dobro poznaju situaciju u ovoj oblasti smatraju da proizvodna cena peleta u Crnoj Gori ne može biti veća, u proseku, od 80 evra po toni, sa svim troškovima.

Razlika između proizvodne cene i prodajne od 320 evra predstavlja 240 evra čiste zarade od jedne tone.

Neke od fabrika dnevno proizvedu i do 20 tona. Kada se uzme u obzir 240 evra dobiti, one za jedan da zarade 21.600 evra, za samo jedan dan rada. Posmatrano na mesečnom nivou, čista zarada je 630.000 evra.

Vlasnici fabrika se ni time ne zadovoljavaju u Crnoj Gori, već pelet izvoze na Kosovo, gde ga prodaju po još i većoj ceni ili im na prag fabrike dođe trgovac iz Nemačke i iskešira novac na ruke.

EU u pristupnim pregovorima sa državama kandidatima postavlja zadatak da smanje emisiju štetnih gasova nad svojom zemljom, i u tom smislu se obično, između ostalog, preporučuje i prelazak na biološko gorivo, kakvo predstavlja pelet i za to pruža finansijsku pomoć.

Države su, nakon toga, dužne da pomažu građane koje stimulišu da sa drugih ogreva prelaze na pelet, time što bi im omogućavale subvencionisane cene.

U susednoj Bosni i Hercegovini je situacija slična kao i u Crnoj Gori, a tamošnje vlasti su cenu ograničile na 240 evra po toni, pri čemu su predvideli najstrože novčane kazne za proizvođače i prodavce koji te cene ne poštuju.

Veliki broj građana na severu Crne Gore preorijentisao se u prethodnim godinama sa drva i drugih energenata na pelet, a sada ga ne mogu dobiti čak ni po ceni od 269 evra, koliko je propisala vlada, a koja, takođe, nije povoljna. Ipak, u Crnoj Gori još niko nije kažnjen zbog nepoštovanja odluke vlade o maksimalnoj ceni peleta.

Povlašćeni koncesionari na severu kubik bukovog drveta na panju kupuju, tako, za svega 12,5 evra. Možda za tonu peleta potroše dva kubika drveta. I to bi bilo 25 evra. Sa takozvanom sečom i vučom to bi za dva kubika moglo biti i 35 evra. Fabrike koriste struju za proizvodnju, a struja nije poskupela. Ipak, pelet crnogorskim građanima ne žele da prodaju ispod 320 evra.