Narodne obveznice su dobra ponuda za hrvatske štediše, ali bi kamata mogla da bude i atraktivnija

Državljani i rezidenti Hrvatske od danas mogu da se upišu za kupovinu „narodnih obveznica“, odnosno štednih obveznica, čija je emisija vredna milijardu evra, a godišnja kamatna stopa iznosi najmanje 3,25 odsto.

Sagovornici Biznis.rs iz Hrvatske i Srbije slažu se da je izdavanje takvih obveznica dobar posao za državu, kao i za štediše, čiji depoziti u komercijalnim bankama nose kamatu od oko pola procentnog poena – ali da će visoka inflacija realno „pojesti“ svaku kamatu koja kaska za rastom cena.

Računica koja prati poziv za upis štednih obveznica kaže da svako ko kupi deo emisije u vrednosti od 500 evra, za dve godine može da računa da je zaradio 32,5 evra. Ko se odluči da uloži 5.000 evra, po dospeću 2025. godine zaradiće 325 evra, a kupovina 20.000 obveznica, čija je nominalna vrednost jedan evro, po dospeću donosi kamatu od ukupno 1.300 evra.

Ekonomski analitičar Damir Novotny u izjavi za Biznis.rs skreće pažnju na to da štedne obveznice, poput oročene štednje, predstavljaju nerizično ulaganje, ali da je prednost obveznica to što se njima može trgovati na sekundarnom tržištu, odnosno – Zagrebačkoj berzi.

Ukazuje, takođe, da je za uspeh emisije obveznica najvažnije da one daju dobar prinos, odnosno kamatu svome kupcu.

„Ako prinos nije atraktivan, emisija neće uspeti, a mišljenja sam da bi prinos mogao da bude atraktivniji od najmanje 3,25 odsto, koliko za sada nudi država. To nije toliko dobra ponuda, pošto je inflacija u EU i Hrvatskoj prilično visoka, pa bi i kamate morale da budu više“, ocenio je Novotny. Inflacija u Hrvatskoj, koja je od 1. januara uvela evro, dostigla je u januaru 12,5 odsto.

Pitanje visine ponuđene kamate je ključno i za partnera u WM Equity Partners Milana Marinkovića, koji smatra da će naredne dve-tri godine biti visoko inflatorne i da će obveznice kao vid ulaganja koji je direktno izložen riziku inflacije u takvim uslovima biti potpuno neaktraktivne.

„Šta ulagaču vredi i kamata od recimo 10 odsto kada je inflacija veća od toga? Možda nominalno dobije 10 odsto više novca, ali će na kraju ciklusa moći da kupi manje istih roba i usluga na tržištu nego na početku. Ako Evropska centralna banka nekontrolisanim štampanjem novca nastavi da stvara inflaciju ovim tempom, biće ugroženi fundametni i velikih država, poput Nemačke, koja je čuvena po svojoj kulturi štednje“, uveren je Marinković.

Smatra i da bi odgovorne države, pored mera za snižavanje stopa inflacije, trebalo dodatno da stimulišu građane da štede.

„Pravi recept za to bio slučaj u kojem bi država izdala obveznicu koja sadrži nižu kamatu, ali inflatornu klauzulu – varijabilni deo kamate koji se vezuje za stopu inflacije. Na taj način ne bi bilo rizika za ulagače, a poverenje u sistem bi se očuvalo“, zaključio je Marinković.

Kome je onda u interesu da kupuje štedne obveznice poput „narodnih“ koje je svojim građanima i rezidentima, a u drugom krugu upisa i institucionalnim ulagačima, ponudila Hrvatska?

„Štedišama je u interesu, jer obveznice nose kamatu od najmanje 3,25 odsto, dok banke u Hrvatskoj, koje imaju i previše novca na raspolaganju i ne moraju da se ‘bore’ za štednju, štedišama nude oko pola procentnog poena za njihove depozite“, odgovara Damir Novotny.

Interes da sakupi novac po povoljnijim uslovima nego zaduživanjem na međunarodnom tržištu vidi i kod države.

„Hrvatskoj dospeva na naplatu emisija obveznica izdatih pre pet godina, sa kamatom preko pet odsto. Zato bi moja preporuka ministru finansija Hrvatske bila da konačna kamata na štedne obveznice bude nešto iznad četiri odsto. Država bi opet uštedela na razlici u kamatama, a građani i institucionalni ulagači bi dobili atraktivniji proizvod„, rekao je Novotny za Biznis.rs.