Veće kamate imaju i svoje pozitivne strane

Raste interesovanje za štednju u domaćim bankama

AnalizaBankeInvesticijeSrbija

2.2.2023 14:09 Autor: Milica Rilak 2

Raste interesovanje za štednju u domaćim bankama Raste interesovanje za štednju u domaćim bankama
Zatezanje monetarne politike i posledični rast kamatnih stopa najviše su osetili korisnici kredita sa varijabilnim kamatama, ali su u isto vreme porasle i kamate... Raste interesovanje za štednju u domaćim bankama

Zatezanje monetarne politike i posledični rast kamatnih stopa najviše su osetili korisnici kredita sa varijabilnim kamatama, ali su u isto vreme porasle i kamate na štednju. U domaćim bankama za Biznis.rs kažu da su primetili rast interesovanja građana za štedne proizvode, a neke od njih pripremile su i posebne ponude.

Konkurencija na tom polju je, međutim, poprilično jaka, jer oni koji imaju viška novca osim u štednju mogu da investiraju i u državne obveznice ili nekretnine.

Prema podacima iz Statističkog izveštaja Narodne banke Srbije za 2022. godinu, kamatne stope na primljene oročene depozite stanovništva osetno su porasle od avgusta do decembra. Tako su, primera radi, kamate na dinarske depozite do godinu dana u avgustu bile na 2,28 odsto da bi u decembru iznosile 3,35 odsto, dok su za depozite oročene na preko dve godine na kraju 2022. iznosile 3,94 odsto.

Za depozite indeksirane u evrima banke su u avgustu u proseku davale 0,7 do 1,12 odsto kamate u zavisnosti od ročnosti, da bi u decembru poboljšale ponudu na 1,48 do 1,56 odsto.

U Erste banci, gde je u toku specijalna ponuda za oročenu štednju, nude oročavanje u dinarima, dolarima i evrima.

„U okviru specijalne ponude za oročenu štednju u dinarima, sredstva se mogu oročiti na period od tri do 36 meseci uz nominalnu kamatnu stopu od 2,75 odsto do 5,25 odsto. Specijalna ponuda za dolare podrazumeva rok oročenja na 15 meseci i nominalnu kamatnu stopu četiri odsto. Kada je reč o evrima, uz standardnu nudimo i ‘aktivnu štednju’, pa za oročavanje na 15 ili 25 meseci, uz nominalne kamate od 2,5 ili tri odsto nudimo i premiju od osam odsto za ročnost od 15 meseci, odnosno devet odsto za ročnost od 25 meseci na obračunatu kamatu“, kažu u Erste banci za Biznis.rs.

Kasica prasica i dinari
Foto: Shutterstock

U OTP banci su za Biznis.rs potvrdili da je u poslednjih šest meseci poraslo interesovanje građana za štednju u dinarima, evrima i dolarima. U toj banci u toku je kampanja pod sloganom „Kada znaš za šta štediš“, koja je započeta prošle godine u oktobru.

NLB Komercijalna banka ima posebnu ponudu za oročenu štednju u dinarima, evrima i dolarima, a efektivne kamatne stope za oročenje iznosa preko 500.000 dinara kreću se od 4,1 odsto do 5,1 odsto, u zavisnosti od perioda oročenja.

Bankari, međutim, ukazuju i da ukupna situacija sa inflacijom i merama koje centralne banke potežu kako bi je obuzdale ne odgovara svim građanima kada je reč o štednji.

„Visoka inflacija ne pogoduje štednji u grupama stanovništva koje imaju niža primanja jer narušava njihove realne prihode, što znači da im ostaje manje novca za štednju. Sa druge strane, segmentu stanovništva koji već ima akumulirana sredstva štednja pogoduje, jer ona korelira sa višim kamatnim stopama, tako da je slika polarizovana“, ističe za Biznis.rs direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci Miloš Zečević.

Komentarišući alternative štednji u bankama, poput ulaganja u nekretnine, Zečević skreće pažnju da je cena kvadrata trenutno visoka.

„Možda je ipak praktičnije otići u banku i dobiti kamatnu stopu koja sada ide i do tri procenta za oročenje od oko dve godine, bez ikakvog rizika. Takođe, u okolnostima kada je inflacija visoka, a politička neizvesnost prisutna, nezahvalno je davati procene o tome da li će se građani više opredeljivati za štednju u evrima ili dinarima, ali smo recimo videli da je tokom protekle godine bilo neopravdano ‘bežati’ iz dinara u evro, pošto su sve pretpostavke za stabilnost kursa bile ispunjene i nismo videli rizike na horizontu„, kaže Zečević.

Jedna od tradicionalnih alternativa štednji je i kupovina državnih obveznica, a partner u WM Equity Partners Milan Marinković za Biznis.rs kaže da prema kriterijumu prinosa nema velike razlike između dve investicije.

I jedna i druga investicija će vam godišnje doneti oko 2,5 odsto prinosa u evrima ili oko pet odsto u dinarima. Prema kriterijumu rizika, takođe nema dramatične razlike – rizik štednje u domaćim bankama je za sada veoma nizak, može se reći zanemarljiv. Isto važi i za državu, gde smo svedoci rasta kreditnog rejtinga i pada kreditnog rizika“, rekao je Marinković za Biznis.rs.

  • MIŠKOVIĆ

    2.2.2023 #1 Author

    Šta se štedi ?
    Krompir ili mleko koji su 150 din kg/l

    Odgovori

  • GOCA BG

    5.2.2023 #2 Author

    Ma ko stedi kod nas…ljudi jedva krpe kraj sa krajem..

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...