Olakšan sistem dobijanja radne dozvole u Hrvatskoj

Stranci u Hrvatskoj mogu da budu radno angažovani po više različitih modela. Najveći kontingent radne snage dolazi putem potvrda za boravak i rad – takozvanih radnih dozvola, koje od policije dobijaju poslodavci. Međutim, poslednjih nekoliko godina sistem izdavanja radnih dozvola je znatno liberalizovan.

Poseban oblik radne dozvole je takozvana evropska plava karta, koja se dobija samo ako je radnik visokoobrazovan ili visoko specijalizovan.

Evropska plava karta omogućava putovanje po svim državama Evropske unije i zbog toga je atraktivna i za radnike i za poslodavce. Na ovaj način radnik sa plavom kartom može biti upućen na službeno putovanje u drugu zemlju, a može putovati i u privatne svrhe.

„Plava karta zapravo daje priliku za život u Evropskoj uniji. Njen vlasnik ima mogućnost da dovede i članove svoje porodice od prvog dana, dok je kod obične radne dozvole to dopušteno tek nakon dve godine rada u Hrvatskoj. Pre desetak godina je bilo praktično nemoguće uvesti radnu snagu ako već niste imali strane radnike u godišnjoj kvoti, da bi danas uvoz bio slobodan i bez kvota”, objašnjavaju pravnici iz advokatske kancelarije Stojković.

Oni navode da mesečna plata iznosi najmanje 2.000 evra bruto, što je tri puta manje nego što je zarada, na primer, vlasnika plave karte koju daje Nemačka.

Kako do radne dozvole?

“U praksi postoji niz poteškoća, a najvažnije je obrazložiti potrebu za zapošljavanjem radnika putem plave karte. Posebno je složeno u slučajevima kada je plava karta potrebna za izbegle sa ratnih područja, a koji ne mogu dokazati neposrednu ratnu ugroženost kako bi ispunili uslove za dobijanje izbegličkog statusa, pa traže plavu kartu kao način da ostanu u Evropi. Za takve situacije neophodna je stručna pomoć”, ističu naši sagovornici.

Svi stranci moraju da prođu sigurnosnu proveru prilikom prvog odobrenja radne dozvole i EU plave karte koja traje mesec-dva, i to je ono što oduzima najviše vremena u celom postupku dobijanja dozvola. Ne postoji način za ubrzavanje tog procesa, a osim sigurnosne provere centralne obaveštajne agencije policija sprovodi i terenske provere nad strancima koji su kandidati za radne dozvole.

“Te provere su iznenadne i često se svode na to da policija razgovara sa komšijama ili predstavnikom vlasnika o tome ko su i čime se bave stranci koji su iznajmili stan u zgradi. Kod takozvanog spajanja porodica policija proverava i lične predmete, fotografije i sve ono što može uticati na konačnu odluku o utvrđivanju da li su dve osobe u stvarnom porodičnom odnosu ili ne. U Hrvatskoj je dopušteno spajanje porodica i osoba koje su partneri različitog pola ili istopolni partneri, nezavisno od toga da li su upisali partnerstvo u javne registre”, kažu advokati.

Prema rečima naših sagovornika, u praksi se javljaju teškoće kod radnika koji žive u smeštaju koji obezbeđuje poslodavac.

“Radnici često dolaze iz sukobljenih verskih ili etničkih grupa u matičnim zemljama, pa je potrebno navoditi i pravila ponašanja i uvažavanja drugih u ugovorima o radu. U praksi su ugovori još uvek samo na hrvatskom ili eventualno i na engleskom jeziku. Sve je češći i turizam radnih dozvola – što je cinični opis situacije kada domaći poslodavci budu iskorišćeni za pribavljanje dozvola za strane radnike čija je namera celo vreme bila samo da uđu u Evropsku uniju i putuju”, zaključuju iz advokatske kancelarije Stojković.