Poslodavci u Crnoj Gori ocenjuju poslovni ambijent kao umereno nepovoljan

Poslovni ambijent u Crnoj Gori je umereno nepovoljan, jer postoje mnogi problemi koju su odavno registrovani kao loši, a nema volje da se krene odlučnije u njihovo rešavanje.

Zamenik generalnog sekretara Unije poslodavaca (UPCG), Filip Lazović smatra da se može kazati da je umereno nepovoljan u svakom trenutku.

“Nažalost, to je tako. Registrovaćemo, naravno, i uvek smo registrovali neke stvari koje se pomeraju ka bolje, ali moramo registrovati i one koje nisu dobre”, kazao je Lazović u intervjuu agenciji Mina-business odgovarajući na pitanje da oceni poslovni ambijent u Crnoj Gori.

On je rekao da su najgore one stvari koje su odavno registrovane kao loše, a ništa se ili se vrlo malo toga uradilo da one više ne postoje.

“Od privrede se očekuje da bude nosilac i neka lokomotiva razvoja jednog društva i države. Ako želite to od privrede, onda zaista morate da joj omogućite elementarne uslove”, naveo je Lazović.

Privreda, kako je objasnio, ne traži da joj niko ništa pokloni ili da joj se preko noći ispuni neka želja, već samo traži da ima elementarne uslove kao što to imaju dominantno privrede nekih razvijenih država.

“U Crnoj Gori stanje je poprilično izazovno. Vidimo da postoje mnogi problemi koji su najgori kada ih dugo registrujete, a ne vidite volju da se u rešavanje takvih problema odlučnije krene”, kazao je Lazović.

Prema njegovim rečima, kao jedan od ključnih problema je siva ekonomija, odnosno činjenica da i dalje ima značajan kontingent privrede koja se bavi nekom privrednom delatnošću, ali formalno ona i dalje nije registrovana i nevidljiva je za nadležne organe koji bi trebalo da ih kontrolišu.

“Tu imamo ove poreske reforme, sad kad govorimo o sivoj ekonomiji, odnosno reforme troškova rada koje smo mi kao Unija poslodavaca apsolutno pozdravili i koje su u velikoj meri rešile sivu ekonomiju u domenu zapošljavanja”, saopštio je Lazović.

Međutim, i dalje gotovo da ne postoji privredna delatnost u kojoj siva ekonomija nije prepoznata kao jedan od ključnih problema.

Lazović je naveo da je jedan od izazova i neefikasna javna uprava, koja nije friendly orjentisana prema biznisu.

“U Crnoj Gori, nažalost, imamo javnu upravu koja je prilično glomazna, ali taj broj ljudi koji su tamo zaposleni, ne prati i efikasnost. Može se reći da je, ako imate u vidu koliko ima zaposlenih, prilično neefikasna”, ocenio je Lazović.

On je na pitanje koliko je zakonski okvir i poreska politika uopšte podsticajna za razvoj privrede, odgovorio da je regulatorni okvir prilično nepredvidiv, ako imamo u vidu da se Zakon o porezu na dodatu vrednost (PDV) od 2003. godine, kada je prvi put donesen, u proseku menjao više puta godišnje.

On je naveo primer uvođenja jedinstvene stope PDV-a za turizam od 15 odsto.

“Bili smo protiv toga da se to uvodi u oktobru, a treba da počnu i zimske i letnje pripreme. Imali ste opravdanu argumentaciju turističkih poslenika koji su rekli da su oni već prodali neke aranžmane pod određenim uslovima i da je vrlo problematično ako im promenite input koji se zove PDV”, rekao je Lazović.

On je kazao da svuda gde se privreda pita i gde privreda nosi, figurativno rečeno, neku baklju, stvari stoje mnogo bolje.

“Tamo gde se računa na svest i podršku od nekada samo donosioca odluka, nekada i društva u celini, recimo ako govorimo o sivoj ekonomiji, vidimo da tu počinju stvari malo da koče”, naveo je Lazović.

On je, kao jedan od izazova sa kojima se suočava privreda, naveo nedostatak radne snage, što je problem koji će biti sve prisutniji imajući u vidu evropski put kojim ide Crna Gora.

“Naš cilj je da postanemo deo jedinstvenog evropskog tržišta, koje je mnogo atraktivnije našim građanima nego ovo unutrašnje tržište rada koje imamo”, dodao je Lazović.

On je, govoreći o velikom broju zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na privatni, rekao da je to, uslovno rečeno, crnogorski paradoks da je država, odnosno lokalne samoprave i neke državne agencije i tela, kao poslodavac atraktivniji od privatnog sektora, a taj privatni sektor generiše novac vrlo direktno i konkretno plaća taj javni sektor i državu kao poslodavca.

“Do toga se došlo verovatno nedovoljnim promišljanjem o tome šta mogu da budu posledice toga. Čast izuzecima, ali ako smemo ući u zamku generalizacije javnog sektora, već smo kazali da je po mišljenju preduzeća i Unije poslovadavaca neefikasan”, rekao je Lazović.

Javni sektor, kako smatra, ne sme da bude prekobrojan, niti da postoje neki zaposleni koji verovatno i ne znaju zbog čega dolaze na posao, odnosno nemaju dovoljno posla.

“Imali ste ta politička zapošljavanja, kao i famozne ugovore o delu. Taj isti ugovor o delu se kažnjava vrlo oštro u privatnom sektoru, ali se toleriše kada je u pitanju javni sektor. To prosto nije dobro. Zna se da, naravno, država mora funkcionisati i sve njene službe, ali isto tako taj impuls napretka i razvoja je u privredi”, ocenio je Lazović.

Na pitanje da prokometariše bojkot trgovinskih lanaca i ograničavanje marži, Lazović je odgovorio da su 43. i 44. vlada uvodile određene mere da se ograniče marže kako cene ne bi išle previše visoko.

“Mi smo principijelno bili protiv takve prakse jer mislimo da nije dobro da se država, pa čak i onda kada želi da zaštiti život i standard građana, tako grubo meša u ono što je autonomna volja svakog privrednog subjekta”, kazao je Lazović.

On je, govoreći o bojkotu, rekao da u Uniji poslodavaca smatraju da to nije dobar način da se stvari rešavaju zbog toga što takvom ponašanju nije prethodila jedna adekvatna analiza.