Prosečna inflacija u Hrvatskoj ove godine bi trebalo da padne na 3,1 odsto

Ukidanje poreskih olakšica i kontrola cena donelo bi uštede od oko 0,3 procentna poena BDP-a.

Ako pitate ekonomiste Međunarodnog monetarnog fonda, tempo usporavanja inflacije u Hrvatskoj (i) ove godine će biti nešto slabiji nego što je izračunala vlada Hrvatske. Za razliku od njenih projekcija, prema kojima bi prosečna inflacija 2024. godine trebalo da padne na 3,1 odsto, MMF je vidi na 4,2 odsto. U završnoj izjavi nakon posete Misije MMF-a, očekuje se da će Hrvatska tek krajem 2025. godine pristupiti ciljnoj stopi ECB-a od dva odsto, piše Poslovni dnevnik.

Ovo se delimično pripisuje stalnoj inflaciji cena usluga usled snažnog povećanja plata i turističke potražnje. Dok se nakon nekoliko godina snažnih turističkih rezultata očekuje slabiji rast u ovom sektoru, dinamična domaća tražnja nastavlja da podržava relativno visoke stope privrednog rasta, koje bi, prema MMF-u, ove godine mogle iznositi oko 3,4 odsto.

Misija MMF-a zaključuje da su kratkoročni ekonomski izgledi Hrvatske povoljni, ali istovremeno naglašava da „smanjena produktivnost“ i nedostatak radne snage predstavljaju izazov za srednjoročne izglede rasta. Osim što bi na njih mogli negativno uticati i neki eksterni rizici, kao što su intenziviranje regionalnih sukoba, volatilnost cena roba i globalna ili regionalna recesija, upozorava se i da bi nastavak rasta plata koji prevazilazi produktivnost mogao da ugrozi konkurentnost i potencijalni rast, ali i produžavaju povišenu inflaciju.

S druge strane, MMF, takođe, hvali vladu upornost u sprovođenju Nacionalnog plana za oporavak i otpornost, ohrabrujući je da ga koristi za unapređenje reformi za dalje podizanje životnog standarda i izgradnju zaštitnih slojeva za buduće šokove i zadovoljavanje dugoročnih potreba potrošnje koje su delimično određena starenjem stanovništva. U tom cilju, politike, takođe, treba da se fokusiraju na očuvanje fiskalne opreznosti, kaže Fond.

S tim u vezi, smatraju da bi hrvatske vlasti ove godine trebalo da smanje fiskalni stimulans. Istovremeno, podsećaju da je očekivano značajno povećanje ukupnog deficita, sa prošlogodišnjih 0,7 na 2,5 odsto BDP-a ove godine, u velikoj meri podstaknuto izdašnim povećanjem socijalnih davanja i davanja zaposlenima u javnom sektoru.

Nastavak fiskalne ekspanzije u periodu snažnog privrednog rasta mogao bi da naruši teško stečeni fiskalni kredibilitet, ističu. Zato se zalažu za „brzo ukidanje širokih mera za smanjenje troškova života, posebno za smanjenje poreza i kontrolu cena, čime bi se proizvele uštede od oko 0,3 procentna poena BDP-a.

Neke najave ministra finansija Marka Primorca u vezi sa fiskalnim merama koje ističu krajem septembra nagovestile su da vlada ne planira dalje produženje. U oblasti poreske politike, kao I u nekoliko ranijih izveštaja, apostrofirano je oporezivanje imovine i dohotka koje favorizuje ulaganja u stambene nekretnine. Fond ponavlja preporuku da se uvede moderan porez na imovinu po osnovu vrednosti i da se ukine izuzetno povoljno oporezivanje prihoda od kratkoročnog zakupa, uz istovremeno naglašavanje da bi ukidanje eksplicitnih i implicitnih subvencija za fosilna goriva povećalo prihode ( procenjena na približno dva procenta BDP-a godišnje) i ubrzala zelenu tranziciju.

Kada je reč o platama, fokus preporuka je na reformama koje bi rezultirale smanjenjem njihove mase u narednim godinama. „Postoji prostor za racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru na osnovu funkcionalnog pregleda javnog sektora i za razvoj unutrašnjeg tržišta radi unapređenja mobilnosti“, smatra MMF, navodeći da će, uz određene izuzetke, ubuduće pravilo o fluktuaciji zaposlenih treba strože primenjivati.