Rast slovenačke ekonomije ispod proseka EU

Ekonomski rast Slovenije u drugom tromesečju iznosio je 0,7 odsto, ali je bio niži od očekivanja, iako donekle sličan onom u prvoj polovini prošle godine. Ako se pogleda situacija na nivou Evropske unije, evropska privreda u ovom trenutku bila je veće za 1,6 odsto.

“Ne možemo biti zadovoljni tim trendovima niti ovim oporavkom u drugom tromesečju. Međutim, moramo naglasiti da je došlo do blage pozitivne korekcije pada u prvom tromesečju, koji je zapravo bio nešto niži od prve procene, ali ta je korekcija bila stvarno vrlo mala“, naglasio je Bojan Ivanc, glavni ekonomista i rukovodilac Analitičke službe Privredne komore Slovenije, u razgovoru za RTV Slovenije.

Istakao je da je, prema trenutno objavljenim podacima Eurostata, Slovenija bila na 17. mestu među 19 evropskih zemalja po dinamici ekonomskog rasta u prvoj polovini godine. Jedina svetla tačka, rekao je, bio je rast potrošnje domaćinstva, koji je iznosio dva odsto, ali s druge strane, prosečne neto plate porasle su za više od četiri odsto.

“Razočarava ne samo pad izvoza robe, koji je iznosio oko jedan odsto, već i smanjenje suficita u uslugama. Govorimo o suficitu između izvoza i uvoza usluga, jer se smanjuje suficit u građevinarstvu, finansijskim, ICT uslugama, a i u putovanjima. S druge strane, zabeležen je i veći deficit u naknadama za korišćenje intelektualnog vlasništva, ali s druge strane, to je donekle ublaženo većim suficitom u transportnim uslugama i uslugama robe u vlasništvu drugih osoba, što je na neki način rezultat aktivnosti velike farmaceutske grupe u regionu“, rekao je Ivanc, naglašavajući da je pad dodatne vrednosti u proizvodnji i građevinarstvu bio ključni doprinos stagnaciji BDP-a u prvoj polovini godine.

Privredna komora takođe je revidirala svoju prognozu ekonomskog rasta u Sloveniji, koja je u početku iznosila 1,8 odsto na godišnjem nivou.

“Ako gledamo na nivou EU, vrlo verovatno će biti veći, između 1,3 i 1,4 odsto. To znači da će ove godine ekonomski rast u EU vrlo verovatno prvi put nakon dugo vremena biti veći nego na slovenačkom nivou“, najavio je Ivanc.

Ivanc je takođe istakao pad industrijske proizvodnje u prerađivačkoj industriji. U prvoj polovini godine međugodišnji pad iznosio je 1,8 odsto, a Slovenija se po trendovima industrijske proizvodnje nalazila u donjoj trećini zemalja članica EU.

Prema njegovim rečima, pad proizvodnje metalnih i elektronskih proizvoda, kao i motornih vozila, prikolica i aviona, iznenađujuće je visok. Negativni trendovi postoje i u nekim drugim sektorima.

Ivanc je takođe istakao da, s obzirom na trenutne globalne trendove, slovenačka ekonomija gubi tržišne udele u robi u Evropi, što bi statistika mogla pokazati još više u nadolazećim tromesečjima i godinama.

Izvršni direktor Privredne komore Slovenije Mitja Gorenšček upozorio je da bi, s obzirom na podatke o ekonomskom rastu i padu industrijske proizvodnje, „u zemlji trebalu da zvone sve uzbune i da bi vlada trebalo da pripremi mere za sanaciju ove situacije”.

Naveo je da slovenački poreski klin trenutno iznosi 46,6 odsto, a u zakonodavnom postupku je i zakon o dodatnoj stopi doprinosa za zdravstvo, što govori o dodatnom mogućem povećanju poreskog klina, što je svakako nepovoljno za slovenačko tržište rada. Prema njegovim rečima, to smanjuje potrošački potencijal građana, što se već oseća u slabom rastu potrošnje domaćinstava.

“Slovenija ima jednu od najviših stopa inflacije, posebno inflacije hrane, što je i posledica povećanja regulisanih delova cena, tj. trošarina i drugih poreza. To preusmerava potrošnju slovenačkih domaćinstava u inostranstvo i smanjuje potrošnju stranaca u Sloveniji. U prvoj polovini godine potrošnja Slovenaca u inostranstvu porasla je za čak 85 miliona evra, dok je potrošnja stranaca u Sloveniji porasla za samo 64 miliona evra“, objasnio je izvršni direktor komore i podsetio da će izmena zakona o ugostiteljstvu, koja ograničava najam turističkih objekata, rezultirati manjim brojem noćenja u Sloveniji i posledično manjom potrošnjom i roba i usluga.

U vezi s lošim rezultatima u građevinskoj industriji, Gorenšček je istaknao slabu apsorpciju evropskih kohezijskih fondova i zakon o prekograničnom pružanju usluga.

“Ta se delatnost znatno smanjila nakon donošenja ovog zakona, jer slovenska preduzeća imaju neravnopravan ili nekonkurentan položaj na tržištu u poređenju sa drugim preduzećima koja obavljaju istu delatnost“, objasnio je.