Rudnik uglja Pljevlja planira 14 novih biznisa i širenje poslovanja van tradicionalnog rudarstva

Rudnik uglja Pljevlja nalazi se pred novom fazom razvoja koja podrazumeva diverzifikaciju poslovanja, ulaganja u obnovljive izvore energije i pokretanje novih delatnosti. Kompanija je, uz stabilizaciju proizvodnje i snabdevanja Termoelektrane Pljevlja, započela pripremu 14 novih poslovnih projekata koji bi trebalo da doprinesu razvoju lokalne privrede i otvaranju novih radnih mesta.

Kako je za časopis „Elektroprivreda“ izjavio generalni direktor kompanije Nemanja Laković, jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata – izmeštanje korita reke Ćehotine – završen je za godinu dana, uprkos zahtevnim uslovima. Dobijanjem vodne dozvole potvrđeno je da su radovi izvedeni u skladu sa projektnom dokumentacijom i stručnim standardima, piše eKapija.

Tokom realizacije projekta minirano je 120.000 kubnih metara krečnjačkog masiva, izgrađeno 3.200 metara novog rečnog korita, iskopano više od 500.000 kubnih metara materijala i ugrađeno preko 15.000 kubnih metara betona.

Završetak radova omogućio je nastavak rudarskih aktivnosti na površinskom kopu Potrlica, otvaranje novog fronta prema Kalušićima i dugoročno sigurnije snabdevanje Termoelektrane Pljevlja ugljem. Pljevaljski energetski kompleks je tokom poslednja tri meseca učestvovao sa gotovo 65 odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), a proizvedena struja vredela je više od 51 milion evra.

Rudnik je u prvoj polovini godine ostvario profit od 3,26 miliona evra, što je najbolji rezultat u poslednje tri godine. Prihodi su povećani za 5,5 miliona evra, dok su rashodi bili za 4,1 milion evra manji od planiranih. Proizvodnja uglja premašila je plan za 22 odsto, a isporuke Termoelektrani bile su veće za 22,3 odsto.

„Ova godina je godina stabilizacije. Nakon prošlogodišnje ekološke rekonstrukcije i zastoja TE Pljevlja dužeg od sedam meseci, vratili smo se u normalan režim rada i visoko profitabilno poslovanje“, rekao je Laković.

Kao važan rezultat izdvojio je i novi koncesioni ugovor, potpisan na 24,5 godine, vredan 64 miliona evra. Od tog iznosa, kako je naveo, 45 miliona evra pripadaće Opštini Pljevlja.

Kompanija, koja zajedno sa Termoelektranom zapošljava oko 1.500 ljudi i posredno obezbeđuje još toliko radnih mesta, želi da postepeno proširi poslovanje izvan tradicionalnog rudarstva. Laković smatra da potpuni izlazak iz uglja nije moguć dok se ne obezbedi stabilna alternativa za 220 megavata električne energije koje proizvodi Termoelektrana Pljevlja, kao i za više od 3.000 radnih mesta koje ovaj sistem generiše.

Plan pravedne tranzicije predviđa pokretanje 14 novih delatnosti, među kojima su proizvodnja HTZ opreme, građevinska operativa, asfaltna baza i ulaganja u drvnu industriju. Razmatraju se i drugi industrijski i komercijalni projekti, uz preusmeravanje zaposlenih na nove poslove.

U okviru poslovne transformacije pokrenuti su i projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije. Među njima su solarni park Grevo i mala hidroelektrana Durutovići, za koju je izrađena tehnička dokumentacija, dok je u toku priprema idejnog rešenja. Planirana instalisana snaga ovog postrojenja iznosi 2,2 megavata.

Za solarnu elektranu Grevo trenutno se analizira mogućnost priključenja na elektroprenosni sistem, nakon čega bi trebalo da bude raspisan tender za izradu tehničke dokumentacije.

Rudnik uglja Pljevlja i EPCG potpisali su sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) memorandum o saradnji na projektima energetske tranzicije. Planovi obuhvataju izgradnju solarne elektrane sa baterijskim skladištenjem energije na prostoru nekadašnjeg rudarskog kompleksa, kao i razvoj sistema daljinskog grejanja i skladištenja toplotne energije.

U planu je i izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na lokaciji postojeće radionice, koja će biti izmeštena.

Laković je istakao da je Vlada Crne Gore odobrila investicije vredne 113 miliona evra, što predstavlja značajan razvojni potencijal.

Jedan od važnih pravaca razvoja biće i korišćenje evropskih fondova za finansiranje pravedne tranzicije. Nakon studijske posete Češkoj, tokom koje su razmenjena iskustva sa predstavnicima Evropske komisije i rudarskih regiona, najavljeno je formiranje posebnih timova za pripremu i kandidovanje projekata.

Laković je naveo da su tri češka regiona tokom procesa tranzicije uspela da obezbede oko 1,6 milijardi evra iz fondova Evropske unije.

„Njihovo iskustvo pokazuje da pravedna tranzicija ne mora značiti gubitak radnih mesta, već može doneti nove investicije, razvoj privrede i zapošljavanje“, rekao je Laković.

Rudnik je već započeo prilagođavanje Plana pravedne tranzicije kroz poslovnu transformaciju kompanije i Plana za oporavak, kako bi obezbedio sredstva za realizaciju planiranih projekata. Prema Lakovićevim rečima, važno je da se kvalitetni projekti pripreme na vreme kako bi Crna Gora mogla da iskoristi mogućnosti koje pružaju evropski fondovi i programi podrške.