Skroman rast evropske ekonomije u 2026. godini, ne očekuje se pad kamata ECB

Očekuje se da će evropska ekonomija ove godine ostvariti skroman rast, pri čemu se predviđa da će BDP evrozone porasti za skoro 1,0 odsto. To predstavlja usporavanje u odnosu na 2025. godinu, koje je delimično posledica kontinuiranog uticaja carina, za koje se očekuje da će snažnije pogoditi ekonomsku aktivnost u 2026. nego prethodne godine. Učinak će varirati među tržištima, pri čemu se za pojedine ekonomije prognozira slabiji rast, ocenjuju analitičari kompanije CBRE u svom godišnjem izveštaju „SEE Region Real Estate Market Outlook 2026“.

„Ne očekujemo dodatna smanjenja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke (ECB). S druge strane, inflacija je značajno usporila. Prosečna inflacija u evrozoni u 2026. godini trebalo bi da iznosi 1,5 odsto, dok će na nivou cele EU biti nešto viša. Niže inflatorno okruženje trebalo bi da podrži realne prihode domaćinstava i podstakne rast potrošnje tokom godine“, navode u svojoj analizi.

Usvajanje veštačke inteligencije ubrzava se među evropskim kompanijama, što dovodi do smanjenja broja zaposlenih kroz prirodni odliv i otpuštanja, iako se generalno očekuje da ukupna stopa nezaposlenosti do kraja 2026. godine bude u padu.

Ova strukturna promena mogla bi značajno da preoblikuje potražnju za radnom snagom i utiče na potrebe za nekretninama u više sektora u godinama koje dolaze.

Srbija: Potrošnja ostaje glavni pokretač rasta

Uprkos lokalnim i širim političkim i ekonomskim izazovima, Srbija je zadržala, iako usporenu, putanju rasta. Procena Oxford Economics-a za BDP Srbije u 2025. godini povećana je na 1,9 odsto na godišnjem nivou, zahvaljujući povoljnijim ekonomskim pokazateljima u poslednjim mesecima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija je u decembru iznosila 2,7 odsto na godišnjem nivou, nakon ranijeg rasta tokom godine.

Očekuje se da će potrošnja ostati glavni pokretač rasta, dok će investicije i trgovina kratkoročno ostati pod uticajem neizvesnosti usled šire nestabilnosti i slabije spoljne tražnje.

„Zbog globalnih trgovinskih tenzija, očekuje se stagnacija spoljne tražnje, imajući u vidu ekonomsku ranjivost glavnih trgovinskih partnera Srbije. Industrijska proizvodnja zabeležila je pad od 3,4 odsto na godišnjem nivou u novembru, prema poslednjim podacima statistike. Ipak, rast realnih prihoda mogao bi da obezbedi otpornost privrede, dok će nedavne reformske mere biti usmerene na liberalizaciju tržišta rada“, ocenjeno je u izveštaju CBRE.

Bugarska: Ulazak u evrozonu podstiče rast

Bruto domaći proizvod (BDP) Bugarske porastao je za 3,2 odsto u trećem kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period godinu ranije, pre svega zahvaljujući snažnoj domaćoj tražnji. Potrošnja domaćinstava ostala je stabilna, dok su investicije naglo porasle, nadoknadivši negativan doprinos neto izvoza. Strateška pozicija Bugarske u EU – ojačana ulaskom u Šengen, napretkom ka evrozoni, otpornom industrijskom bazom i kontinuiranim stranim ulaganjima u tehnologiju i infrastrukturu – trebalo bi da ublaži potencijalne padove i unapredi trgovinu kroz efikasnije regulatorne procese.

„Ovaj zamah predstavlja povoljnu osnovu za ulazak Bugarske u evrozonu u januaru 2026. godine. Iskustvo pet zemalja centralne i istočne Evrope koje su uvele evro pokazuje da članstvo u evrozoni podstiče rast kroz dublju integraciju, veće poverenje investitora i povoljnije finansijske uslove“, navodi se u analizi.

U tom kontekstu, Sofija, Plovdiv, Varna i Burgas očekuju se kao ključni pokretači rasta u narednoj deceniji, oslonjeni na dinamične uslužne sektore, rast industrije i sposobnost privlačenja investicija i talenata.

Slovenija: Strukturni izazovi na tržištu rada

Slovenija spada među najotvorenije ekonomije EU, s obzirom na to da su izvoz i uvoz robe i usluga u 2024. godini činili više od 150 odsto BDP-a. Do 2025. godine isplaćeno je oko 60 odsto sredstava iz Fonda za oporavak i otpornost, ali se očekuje ubrzana apsorpcija i puna realizacija sredstava. Tokom godine potrošnja domaćinstava trebalo bi da ostane jedan od ključnih pokretača rasta.

Projekcije ukazuju da bi rast BDP-a mogao da uspori na oko 2,3 odsto u 2026. godini, pri čemu će domaća tražnja ostati glavni oslonac rasta usled spoljašnjih izazova koji pogađaju malu i otvorenu ekonomiju. Dezinflacija tokom 2025. godine bila je pre svega posledica nižih cena hrane i pada troškova energije na godišnjem nivou, pa je inflacija krajem 2025. pala na 2,3 odsto i očekuje se da ostane na tom nivou, ukoliko ne dođe do značajnih promena.

Slovenija se i dalje suočava sa strukturnim izazovima na tržištu rada, uključujući izražen nedostatak radne snage i neusklađenost veština. Dodatni rizici odnose se na političku neizvesnost, koja bi mogla da oslabi investicije i podstakne domaćinstva na veću štednju umesto potrošnje.

Hrvatska: Uvođenje evra ojačalo turistički sektor

Hrvatska je među najbrže rastućim ekonomijama u EU i očekuje se nastavak tog trenda. Iako je trenutna stopa rasta blago ispod proseka EU, zemlja je već iskoristila više od polovine sredstava iz svog Plana oporavka i otpornosti. Projekcije pokazuju da bi rast BDP-a mogao da uspori ispod tri odsto u 2026. godini.

Ipak, privatna potrošnja i investicije trebalo bi da ostanu snažne, uz podršku rasta zaposlenosti i još jedne rekordne turističke sezone. Inflacija se u 2026. godini procenjuje na oko 2,9 odsto, blago niže nego prethodne godine, ali bi ukidanje ograničenja cena energije i zategnuto tržište rada mogli održati inflaciju na povišenom nivou.

Ulazak Hrvatske u Šengen dodatno podstiče turizam, budući da većina turista dolazi iz ostatka Evrope. Uvođenje evra i članstvo u Šengen zoni bez pasoša dodatno su ojačali turistički sektor kroz bolju dostupnost i manje administrativne prepreke. Dugoročno, Strategija održivog razvoja turizma ima za cilj smanjenje sezonalnosti i ravnomerniju raspodelu turističkih aktivnosti po regionima.