Svaka četvrta mlada osoba u Hrvatskoj ne može da dobije ugovor na neodređeno

Više od četvrtine mladih u Hrvatskoj radi na određeno. Sa udelom od 27,3 odsto mlađih od 30 godina, koji su privremeno zaposleni, Hrvatska nije najgora u Evropskoj uniji, ali je među najgorima, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

U lošijoj poziciji u ovom smislu u EU su samo Portugalija, Španija, Italija i Holandija, u kojima se taj procenat kreće oko 40 odsto. Istraživanje “Iskustvo rada na određeno” pokazuje da gotovo polovina zaposlenih na određeno nema jednake uslove rada kao oni koji imaju ugovore na neodređeno. Diskriminisani su prema različitim osnovama, piše Poslovni dnevnik.

Primera radi, gotovo četvrtina ispitanih u istraživanju koje su proveli Institut za društvena istraživanja i Savez samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH), imala je nižu platu od onih s ugovorom o radu na neodređeno.

Takođe, navodili su i da termine godišnjeg odmora i slobodnih dana ne mogu jednako da biraju, a bili su i u lošijoj poziciji pri ostvarivanju prava na bolovanje. Osim toga, rad na određeno otežava pristup finansijskim uslugama, poput kredita i dozvoljenog minusa, što otežava rešavanje nekih ključnih životnih pitanja, kao što je kupovina nekretnine.

Ovo, nažalost, nije samo problem mladih. Statistika pokazuje da je raširenost rada na određeno generalno sve prisutnija. Tako je 2000. godine na određeno u Hrvatskoj radilo tek osam odsto svih zaposlenih, a krajem prošle godine čak 14 procenata.

Najčešći razlozi zašto su poslodavci zapošljavali na određeno su, kako za Poslovni dnevnik objašnjava izvršni advokat za radno i socijalno pravo SSSH-a Sunčica Brnardić, probni rad i rizici poslovanja, a najčešće ih koriste mikro i mali poslodavci, zatim ugostiteljski sektor, što se povezuje s visokim udelom sezonskog rada u Hrvatskoj.

Specifično je što Hrvatska, od svih zemalja EU, beleži najveći rast rada na određeno, a Hrvati mogu da se nadaju znatno manje nego državljani drugih evropskih zemalja, da će ugovor na određeno biti pretvoren u onaj na neodređeno.

Zakon o radu doprineo trenutnoj situaciji

Važan doprinos ovakvim trendovima sigurno je dala i regulativa, odnosno Zakon o radu. Njime je 2013. godine ukinuta lista dopuštenih razloga zapošljavanja na određeno. Upravo od 2014. godine Hrvatska beleži najveći porast ugovora na određeno.

“Rad na određeno postao je pravilo, a trebao bi biti izuzetak”, upozorava Brnardić.

Najnovijim zakonskim izmenama Hrvatska je ograničila ugovore na određeno na tri načina – u trajanju, broju, i razlozima. Poslodavci sada moraju da imaju objektivan razlog zašto nekoga privremeno zapošljavaju. Takođe, s istim radnikom ne smeju da sklope više od tri uzastopna ugovora na određeno, a njegovo trajanje ne sme biti duže od tri godine.

Brnardić navodi da su ove izmene korak napred jer ograničavaju mogućnosti nezakonitost i zloupotrebe. Međutim, upozorava, nije dobro da su agencije za zapošljavanje izuzete od ovih ograničenja.

Broj ugovora na određeno, uprkos nedostatku radnika, tako možda ipak neće drastično da opadne, jer veliki broj stranih radnika, a kojih je u Hrvatskoj sve više, radi upravo preko agencija za zapošljavanje i na određeno.