Za profesionalno bavljenje rasadom potrebno bar 100.000 evra

Iako su mnogi biznisi jedva preživeli ili propadali tokom pandemije korona virusa, pojedinima je period zatvaranja doneo najveću dobit. Među njima su i firme koje se bave proizvodnjom rasada, odnosno sadnog materijala.

Naime, pažnja ljudi se u vreme korone i ograničenja kretanja promenila i preusmerila na dom, pa je svima bio cilj da ulepšaju životni prostor, a mnogi su to učinili kroz oplemenjivanje cvećem. Zbog dodatnog vremena koje su dobili, oni koji su imali baštu fokus su stavili na uređenje vrtova, a dosta ljudi je prvi put, čak i na svojoj terasi, zasadilo paradajz, luk i slično, dok je gotovo svako ko je imao makar neko parče zemlje gledao da iz njega izvuče maksimum.

Promena fokusa kod ljudi preslikala se i na preduzeća koja se bave gajenjem sadnog materijala, što se vidi kroz ukupnu dobit koju su ostvarila prethodnih godina. Prema poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima, od 2019. do 2021. godine najveći profit uzgajivači sadnog materijala ostvarili su baš tokom 2020. godine i on je iznosio 793,1 milion dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Ukupna dobit firmi koje se bave gajenjem sadnog materijala u 2021. godini bila je nešto manja i iznosila je 729 miliona dinara (728.993.000).

Trenutno u Srbiji posluje 297 firmi koje se bave gajenjem sadnog materijala, kao i 166 preduzetnika.

Igor Vujić iz rasadnika Floorenza iz Opova objašnjava za Biznis.rs da su tokom pandemije bile zatvorene i pijace, te nisu imali gde da prodaju svoje rasade, ali da su, na iznenađenje svih cvećara, tada ostvarili najbolje rezultate.

„Ljudi su tada bili zatvoreni od petka do ponedeljka i kako nisu imali čime da se bave mnogo rasada smo prodali od kuće, odnosno direktno iz našeg rasadnika, u kojem su videli da je ponuda raznovrsnija nego na pijaci. Tako smo i neke mušterije naučili da dolaze pravo kod nas. Naravno, svaka godina je specifična i teško je predvideti šta će se u kojoj prodavati bolje“, obrazložio je naš sagovornik.

Proizvodnjom sadnog materijala bavi se od 2011. godine, a ispostavilo se da im je najuspešniji period bio upravo tokom pandemije korona virusa.

„I dalje napredujemo, konstantno ulažemo u svoju proizvodnju i širimo je, tako da imamo sve veću prodaju iz godine u godinu. Krenuli smo bukvalno od nule, tako što sam prestao da se bavim novinarskim poslom, a supruga i ja smo pokrenuli ovaj posao na selu, gde imamo veliku baštu od nešto više od 1.500 kvadratnih metara (m2)“, ističe Vujić.

Najuspešnije kompanije u 2021. godini koje se bave gajenjem sadnog materijala
Naziv preduzeća	Dobit	Ukupni prihodi
SEVEPLANT d.o.o. Kula	509.227.000	1.411.617.000
PRIME AGRO PRO d.o.o. Beograd	37.293.000	87.968.000
OZZ LESKA DOBRIĆ	36.145.000	809.299.000
GVF Plants d.o.o.	17.869.000	113.094.000
ZZ EVRO-KALEM-TRADE MAČKOVAC	15.470.000	164.879.000
AGROEXIM DOO BEOGRAD	13.710.000	38.692.000
MILAN TOPALOVIĆ PR, RASADNIK TOPALOVIĆ, LIPOLIST	13.323.000	168.767.000
VINO KALEM AD VELIKA DRENOVA	12.704.000	246.243.000
DALIBOR GAJIĆ PR PROIZVODNJA I PROMET SADNOG MATERIJALA VOĆE KALEM GAJIĆ LJUBAVA	10.488.000	22.400.000
NINA RASADNIK DOO VELIKI ŠILJEGOVAC	9.581.000	59.743.000
GROF OFF MILUTOVAC DOO	8.887.000	419.707.000
Fleunerra doo Šabac	7.675.000	211.660.000
FRUTI-KOMERC DOO KAMENARE, KRUŠEVAC	5.979.000	186.368.000
DLV AGRAR TRADE DOO	5.209.000	66.131.000
FLORIVA DOO IVANJICA	5.026.000	104.431.000
YAYLA D.O.O.	4.522.000	123.439.000
KALEM PLOD	3.982.000	12.998.000
FLORAKOM DOO KNJUH	3.497.000	145.301.000
SCION DOO BEOGRAD	3.026.000	5.656.000
NED BOSKE	2.979.000	146.181.000
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Prva na listi najuspešnijih u ovoj delatnosti je kompanija Seveplant iz Kule. Kako navode na svom zvaničnom sajtu, nastali su po uzoru na Verbeek Boomkwerkerijen B.V. iz Holandije. Oba preduzeća se bave proizvodnjom visokokvalitetnih sadnica (jabuke, kruške, šljive i trešnje). Navedene sadnice nalaze se na plantažama širom sveta, između ostalog u Holandiji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Kini.

Seveplant je u 2021. godini imao 115 zaposlenih, a podaci bonitetne kuće CompanyWall pokazuju da je to preduzeće najveće ukupne prihode imalo baš te godine (1,41 milijarda dinara). Ipak, neto dobit je bila najveća 2020. godine (525,4 miliona dinara).

Značajna podrška kroz subvencije

Uzgajivač iz Opova Igor Vujić kaže da je osnivanje i održavanje rasadnika posao koji čak i stručnjacima hortikulture sa Poljoprivrednog fakulteta predstavlja veliki izazov i poduhvat. Dakle, znanje je samo jedan od faktora.

„Nisam znao mnogo toga o cveću, koliko moja supruga, i započeli smo biznis sa plastenikom od oko 50 m2. Siguran sam da treba da prođe mnogo godina bavljenja nekim biznisom kako bi on uspeo, pa tako i ovde morate korak po korak“, objašnjava naš sagovornik.

Kaže da je teško da neko uloži novac i počne odmah da se bavi proizvodnjom.

„Koristili smo dve godine podsticaj Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i to nam je mnogo značilo. Jedne godine smo napravili plastenik od 500 m2, a druge godine smo dobili subvencionisani kredit za grejanje. Bez toga ne znam kako bismo uspeli da proširimo proizvodnju, a da nije bilo toga verovatno bismo krenuli nizbrdo“, smatra Vujić.

Radnici veći izazov od mehanizacije

Prema njeovim rečima, u ovom poslu nije potrebno mnogo mehanizacije u smislu mašina, ali je skupo napraviti plastenike i staklenike, a velika investicija je i samo grejanje.

„Ako hoćete da grejete oko 1.000 do 1.500 m2 potrebni su vam peć i grejanje koji koštaju sigurno oko 15.000 evra. Plastenici koštaju još 20.000 do 25.000 evra, kako biste ih napunili, kupili supstrat i napravili sve kako mora da bude. Za sve ostalo vam treba još oko 30.000 evra. Kada bih sve nabrojao, sigurno bismo došli do brojke od oko 100.000 evra“, navodi Vujić.

Dodao je da mnogo toga i samostalno treba da se uradi, a nagomilavaju se i dodatni troškovi kao što su posebne sejalice. U rasadniku Florenza, recimo, imaju mašinu koja im drobi supstrat. Pritom, tu je i zarada radnika, kada je reč o većoj proizvodnji.

„Pričam sa kolegama često o tome i svi imaju problem da nađu radnike. Mi smo imali sreće da imamo dobre zaposlene, tako da smo sa te strane sigurni da možemo da napredujemo i dalje. Imamo i maloprodaju i veleprodaju, prodajemo u našem rasadniku, a radimo i na lokalnim pijacama. Cena rasada sitnog cveća kao što su begonije, petunije, salvije, kadifice i slične je oko 40 do 50 dinara. Muškatla je između 250 i 300 dinara, a kada govorimo o rasadu neke viseće petunije, one su od 350 do 400 dinara, često i skuplje“, otkriva naš sagovornik.

Potreba za uvozom cveća u Srbiju

Potreba za uvozom cveća, uprkos brojnim rasadnicima u Srbiji, i dalje postoji, a Vujić ističe da je to posebno slučaj oko 8. marta, posebno za sobne biljke kao što su orhideje, koje se ne proizvode kod nas.

„Program sezonskog cveća dosta rasadnika kod nas lepo radi, tako da nema velike potrebe za uvozom, ali i dalje su sva semena i repromaterijali uvozni. Cene u prodaji se nisu previše menjale, ali nabavka svega – od supstrata, saksija, biljaka, semena, ogreva i svega onog pratećeg – jeste. Trudimo se da idemo sa realnim, korektnim cenama na tržištu“, zaključuje Vujić.