U komšijskoj Rumuniji kupovina najjeftinija

U Luksemburgu cene 52 odsto iznad proseka EU, Irska na visokom drugom mestu

AnalizaEURegion

8.9.2024 13:16 Autor: Marko Miladinović 15

U Luksemburgu cene 52 odsto iznad proseka EU, Irska na visokom drugom mestu U Luksemburgu cene 52 odsto iznad proseka EU, Irska na visokom drugom mestu
Luksemburg ima najviše potrošačke cene među zemljama Evropske unije, i to čak 52 odsto više od proseka EU. Konkretno, obrazovanje je u ovoj zemlji... U Luksemburgu cene 52 odsto iznad proseka EU, Irska na visokom drugom mestu

Luksemburg ima najviše potrošačke cene među zemljama Evropske unije, i to čak 52 odsto više od proseka EU. Konkretno, obrazovanje je u ovoj zemlji skuplje nego bilo gde drugde u EU, sa 276 odsto iznad proseka.

Ova mala država zapadne Evrope u isto vreme ima najviše prosečne zarade – oko 47,2 evra po satu, te predstavlja centar finansijsko-tehnoloških usluga na Starom kontinentu, prema podacima Eurostata.

Po ovom kriterijumu, Danska je druga sa 42 evra po satu, Norveška treća sa 41,7, a Island četvrti sa 39,5 evra. Nasuprot njima, na dnu lestvice su Bugarska sa prosečnom satnicom od osam evra, zatim Rumunija sa 10,4, Letonija sa 10,7, i Mađarska sa 11 evra po satu.

Na drugom kraju liste po skupoći, Rumunija ima najniže cene u celom evro bloku, sa 46 odsto ispod proseka EU. Ova zemlja, koja se graniči sa Srbijom, ima zdravstvene troškove 70 odsto ispod evropskog proseka, a cene obrazovanja 62 odsto ispod proseka. Međutim, ima i drugi najniži medijalni godišnji prihod po glavi stanovnika, nakon oporezivanja – 6.568 evra.

Zanimljivo je da je druga na listi najskupljih zemalja Irska, država koja je do pre nekoliko decenija smatrana jednom od siromašnijih u zapadnom delu Evrope. Međutim, dosta toga se u međuvremenu promenilo zahvaljujući ekspanziji informaciono-tehnološkog sektora u zemlji i privlačenju velikih multinacionalnih kompanija veoma niskim stopama oprezivanja.

Irska ima cene 45 odsto iznad proseka cele EU.

Na trećem mestu je Danska, sa 43 odsto višim cenama, na četvrtom je Finska sa 28 odsto skupljim proizvodima, a zatim Holandija i Švedska sa po 22 odsto iznad proseka EU.  

Gledajući kompletnu listu zemalja EU, cene imaju tendenciju da budu više u zapadnim zemljama sa većim životnim standardom i višim prihodima.

Relativne prosečne cene su određene valutom potrebnom za kupovinu istog obima proizvoda u različitim zemljama, izračunate na osnovu stvarne individualne potrošnje dobara i usluga i kursa u svakoj zemlji pojedinačno.

  • BLIZANAC

    8.9.2024 #1 Author

    Kod nas su tek iznad proseka

    Odgovori

  • HANA

    8.9.2024 #2 Author

    Au…pa ovo je baš…😬

    Odgovori

  • REA

    8.9.2024 #4 Author

    Samo ime kaze,LUXemburg

    Odgovori

  • Grocka

    8.9.2024 #5 Author

    Sta reci..

    Odgovori

  • ZVEZDA

    8.9.2024 #6 Author

    Veoma zanimljivo

    Odgovori

  • LAV

    8.9.2024 #7 Author

    Mi smo po cenama u vrhu.

    Odgovori

  • DUCA

    8.9.2024 #9 Author

    Interesantno….

    Odgovori

  • JEKSICA25

    8.9.2024 #10 Author

    Ma divno

    Odgovori

  • VALERIJA

    8.9.2024 #11 Author

    Neverovatno mi je da ovakva situacija u Luksemburgu.

    Odgovori

  • LEBRON

    8.9.2024 #12 Author

    A gde smo mi?

    Odgovori

  • Boba321

    8.9.2024 #13 Author

    Svaka cast, u nekim zemljama se bas lepo zivi

    Odgovori

  • Milan

    9.9.2024 #14 Author

    Kao neko ko je bio blizu toga da se zaposli u Luksemburgu, mogu kazati da nije ni bitno sto su cene visoke jer i zarade to prate. Kada vidite kolike su plate u Luksemburgu onda su cene OK. Ja bi voleo da u Srbiji mojoj frizerki kod koje idem još od srednje škole, platim 80 EUR za šišanje, da i ona zaradi ko čovek za sebe i svoje blizance, u kratko zalažeme se za opšte povećanje plata i cena usluga.

    Odgovori

  • BIJUTI27

    15.9.2024 #15 Author

    Mi smo najsiromašniji,kao i uvek kroz istoriju.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.