U Maksimir uloženo 100 miliona evra, a ne liči na moderan stadion

Hrvatska već gotovo tri decenije igra zapaženu ulogu u svetu fudbala, još od Evropskog prvenstva u Engleskoj 1996. godine i bljeska na Svetskom prvenstvu u Francuskoj dve godine kasnije, kada se reprezentacija Hrvatske okitila bronzom.

Toliko vremena traje i saga o najvažnijem fudbalskom stadionu u Zagrebu. Stadion u glavnom gradu Hrvatske danas je u lošijem stanju nego što je bio sredinom devedesetih. Pre svega, potreban je Dinamu, koji poslednjih desetak godina igra zapaženu ulogu u evropskom fudbalu, ali i reprezentaciji koja je jedan od najvećih nacionalnih brendova.

Kada je hrvatska reprezentacija na Svetskom prvenstvu u Rusiji 2018. uzela srebro, gotovo da je konsenzusom doneta odluka da će u sledećih nekoliko godina u Zagrebu biti podignut novi stadion – iako i tada bez detalja gde, kakav, koliko će koštati i ko će to platiti.

Danas, tri godine kasnije, stvari oko stadiona nisu daleko odmakle, iako je u široj fudbalskoj slici bilo svega – reprezentacija je ove godine imala solidan nastup na Evropskom prvenstvu, Dinamo je pred vratima ovogodišnje Lige šampiona, braća Zoran i Zdravko Mamić su posle pravosnažne zatvorske presude otišli u “izbeglištvo” u BiH, a dugogodišnji zagrebački gradonačelnik Milan Bandić, kojem je novi stadion bio jedan od fokusa tokom čitavog dvadesetogodišnjeg mandata, početkom godine iznenada je umro.

Dinamo je već u nekoliko navrata najavljivao da kreće sam u realizaciju projekta stadiona za 15.000-35.000 gledalaca koji ne bi koštao više od 30 do 50 miliona evra. Ni po tom pitanju se posle najave nije se događalo ništa, piše Poslovni.hr.

Činjenica je da Dinamo poslednjih desetak godina zarađuje veliki novac od svojih sportskih uspeha, kao što su učestvovanje u UEFA takmičenjima, Ligi šampiona i Ligi Evrope, a ništa manje i od vrlo uspešne prodaje igrača.

Ako Dinamo u sledeće dve nedelje pobedi Šerif iz Moldavije, a zahvaljujući još nekim povoljnim ishodima svojih konkurenata, u blagajnu bi već do kraja avgusta moglo da se slije još 23 miliona evra od UEFA. Tu su naknadno još i nagrade za uspeh u Ligi šampiona – svaki bod UEFA plaća sa 930 hiljada evra, a što znači da pobeda donosi 2,8 miliona evra.

Iako to u slučaju hrvatskih klubova nisu značajnije stavke, zarada se ostvaruje i na TV pravima, ulaznicama, suvenirima, a posebno rastu vrednosti igrača na globalnom fudbalskom tržištu. Procene su da bi Dinamo ove godine mogao zaraditi i pedesetak miliona evra.

Trenutno jedino Hajduk ima stadion koji odgovara evropskim standardima, iako bi i njemu dobro došla obnova i modernizacija.

Osijek bi se 2022. godine trebalo useliti na svoj novi stadion na Pampasu, koji se još gradi. Reč je o projektu vrednom četrdesetak miliona evra, koji uz stadion uključuje fudbalski kamp, a moći će da primi od 12.900 do 15.000 gledalaca. Osječani će ime stadiona dati sponzoru, da bi uštedeli.

Rijeka je 2016. godine pokrenula projekat preseljenja na novi stadion na Kantridi koji je trebalo biti završen za tri do četiri godine, ali taj projekat je nekim vlasničkim i interesnim preslagivanjima u Upravi toga kluba stavljen na led, a mnogi smatraju da je i bespotreban.

Naime, Rijeka se u prelaznom razdoblju do završetka nove Kantride preselila u trening kamp na Rujevici gde je dograđen centralni stadion sa kapacitetom od gotovo 9.000 mesta, a što se u međuvremenu pokazalo optimalnim za taj klub.

Projekat Kantrida, koji takođe uključuje fudbalski kamp i komercijalne sadržaje, uz stadion za 12 do 15 hiljada mesta, stajao bi pedesetak miliona evra, a početkom godine pojavila se informacija da su za projekat zainteresovani Kinezi.

Izgradnja novog stadiona politički projekat

Najveći problem je u Zagrebu. Maksimir je dom Dinama i najčešće hrvatske reprezentacije. To je zdanje više puta nadograđivano i modernizovano – poslednji takav projekat bio je 1969. godine kada je izgrađena južna tribina.

Velike planove za Maksimir imao je prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman, koji je bio počasni predsednik kluba. Tuđman je odlučio da od Maksimira napravi vrhunski evropski stadion kapaciteta većeg od 60.000 ljudi. Iako tačan budžet ni tada nije bio poznat, 1998. godine započeli su radovi u nekoliko faza, koji nikad nisu završeni.

Vidljivi zahvat je rušenje stare severne tribine i izgradnja nove koja je ujedno trebala biti i poslovna zgrada. Iz političkih, finansijskih, birokratskih i ko zna kakvih drugih razloga, obnova nikad nije završena, a procene kažu da je u stadion u 23 godine uloženo oko 106 miliona evra.

Danas Maksimir slovi kao jedan od najružnijih, najnesigurnijih i najneudobnijih sportskih objekata u Evropi, a stvar je dodatno zakomplikovao i prošlogodišnji potres koji je dobro uzdrmao ionako oronuli stadion.

Jedini ozbiljan plan za novi stadion bio je 2008. godine kada je raspisan i konkurs za arhitektonsko rešenje na kojem je pobedio projekat Plavi vulkan arhitekte Hrvoje Njirića, a koji se trebao graditi na Kajzerici, uz Zagrebački velesajam.

Naravno, sve je ostalo na papiru. Plavi vulkan, sa prvobitnih 55 do 60 hiljada sedišta i cenom od oko 200 miliona evra, smanjen je na 30 do 35 hiljada i 120 miliona evra.

Kao probni baloni za novi nacionalni i Dinamov stadion navodile su se i lokacije Velika Gorica ili Rugvica, pokraj Ikee. Nova garnitura gradske vlasti, predvođena gradonačelnikom Tomislavom Tomaševićem, o novom stadionu nije se posebno izjašnjavala, osim da im to nije prioritet.