U slučaju loše turističke sezone u Crnoj Gori moguće smanjenje potrošnje ili zaduživanje

Ukoliko letnja turistička sezona ne bude u skladu sa očekivanjima, to će uticati na budžetske prihode, što bi za posledicu moglo imati dva scenarija – smanjenje potrošnje ili zaduživanje, saopštila je profesorka Ekonomskog fakulteta u Podgorici, Maja Baćović.

Ona je, komentarišući podatke Ministarstva finansija da je u prva tri meseca ove godine ostvaren deficit budžeta od 63,9 miliona evra, kazala Pobjedi da to na postojećem nivou i u prvom kvartalu nije zabrinjavajući, iako bi bilo bolje da ga uopšte nema.

Prihodi budžeta za prva tri meseca ove godine iznosili su 580,4 miliona evra ili 7,3 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je 4,7 miliona evra ili 0,8 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Ipak, do ispunjenja plana za period januar-mart nedostajalo je 13 miliona evra, odnosno realizacija plana prihoda za navedeni period iznosila je 97,8 odsto, piše Mina.

„Smanjenje poreskih prihoda za 13 miliona evra nije značajno odstupanje. Reč je o razlici od svega 0,3 odsto u odnosu na plan. Takva odstupanja su uvek moguća zbog fluktuacija u obimu ekonomske aktivnosti“, kazala je Baćović.

U prvom kvartalu doprinosi su ostvareni u iznosu od 84,4 miliona evra što je 30,4 miliona ili 26,5 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine godine i 7,7 miliona ili 8,3 odsto manje u odnosu na plan.

„U prvom kvartalu ove godine prihodi od doprinosa za penziono osiguranje su niži oko 12 odsto od planiranih. Ukoliko se nastavi takav trend, neophodni transferi iz budžeta ka Fondu PIO biće na godišnjem nivou veći 40 do 50 miliona evra u odnosu na planirane. Ukoliko se ne ostvare uštede na drugim pozicijama, ovo može povećati deficit i kreirati potrebu njegovog finansiranja zaduživanjem“, navela je Baćović.

Izdaci budžeta za prva tri meseca ove godine iznosili su 644,3 miliona evra ili 8,1 odsto procenjenog BDP-a. U odnosu na isti period prethodne godine, izdaci su veći 60,9 miliona ili 10,4 odsto i dodatna potrošnja iskazana je u okviru potreba većeg izdvajanja troškova mandatornog karaktera. U odnosu na plan ove godine, izdaci su manji za 69,9 miliona ili 9,8 odsto i, kako kažu iz Ministarstva finansija, odraz su dinamike pristizanja obaveza u ovom periodu.

„U prva tri meseca ove godine ostvareni su i tekući i kapitalni rashodi niži od planiranih. Tekući rashodi su bili niži 12 odsto i ukoliko je reč o stvarnom smanjenju potrošnje, po mom mišljenju, to je pozitivan signal, jer smatram da je tekuće rashode i trebalo planirati umerenije planom budžeta za ovu godinu. Nadam se da nije reč o obavezama koje dospevaju naknadno, odnosno da ovaj trend neće biti zamenjen bržim rastom rashoda u narednim mesecima“, saopštila je Baćović.

Zabrinjavaju je niži kapitalni rashodi 22 odsto od planiranih, koji su, prema njenim rečima, i u planu budžeta za ovu godinu trebalo da budu na većem nivou. Ona smatra da je u uslovima niskih kapitalnih rashoda upitno i očuvanje vrednosti fiksnog kapitala u Crnoj Gori, a kamoli njegovo uvećanje, jer se fiksni kapital troši, odnosno njegova vrijednost se vremenom smanjuje za vrednost amortizacije.

„Ukoliko nove investicije nisu veće od te vrednosti, njegova ukupna vrednost se umanjuje. Istovremeno su, iako značajno umerenije, smanjeni i budžetski prihodi, i to je sve rezultiralo deficitom koji je manji od planiranog, ali i dalje veći od realizovanih kapitalnih rashoda. S obzirom na sezonske oscilacije u poreskim prihodima (rast prihoda u drugom i naročito trećem kvartalu zbog rasta izvoza usluga), deficit na ovom nivou u prvom kvartalu nije zabrinjavajući, iako bi razvojno, a i za potrebe upravljanja javnim dugom, bilo bolje da nemamo uopšte fiskalni deficit“, kazala je Baćović.