Biznis.rs saznaje: Završen stečaj Agrobanke, akcionari dele preostale 1,64 milijarde dinara

Narodna banka Srbije uvela je prinudnu upravu u Agrobanku krajem 2011. godine, da bi joj oduzela dozvolu za rad 25. maja 2012. godine.

Tek početkom februara ove godine zvanično je zaključen stečaj u banci na koju je država potrošila oko 370 miliona evra u pokušaju da sanira štetu koja je nastala kada je utvrđeno da „kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela u poslovanju“, kako je tada obrazložila centralna banka.

Epilog stečaja Agrobanke, koji je trajao 12 godina, je „višak“ stečajne mase u vrednosti od 1,64 milijarde dinara, koji će podeliti akcionari, među kojima je najveći država Srbija, koja poseduje nešto više od 20 odsto akcija.

Kada je reč o imovini Agrobanke, najpoznatija je njena zgrada u samom centru Beograda, u Sremskoj ulici nadomak Knez Mihailove.

Ta zgrada, u kojoj već posluju neki sektori Ministarstva finansija, rešenjem Privrednog suda u Beogradu u koji je Biznis.rs imao uvid biće uknjižena na Republiku Srbiju.

Država je u deobi viška stečajne mase „dobila“ ukupno 321,5 milion dinara – odnosno oko 161 milion dinara u novcu, tri akcije brokerske kuće „Tržište novca AD Beograd“, kao i potraživanja i svih spornih prava iz neokončanih izvršnih postupaka i parnica u vrednosti od oko 1,5 miliona evra.

Ostali akcionari imaju pravu na deobu 80 odsto viška stečajne mase, odnosno oko 1,27 milijardi dinara u novcu.

Centralni registar za hartije od vrednosti (CRHoV) je inače ispisao 4.211 preferencijalnih akcija Agrobanke nominalne vrednosti 10.000 iz registra i čak 788.903 akcije iste nominalne vrednosti usled zaključenog stečajnog postupka.

Tako je okončan jedan od stečajeva banaka, koji čak nije ni među dužima, iako je trajao 12 godina, a čak nije ni jedini u vezi Agrobanke, s obzirom na to da je u stečaju i Nova Agrobanka, nastala u procesu spasavanja originalne banke, takođe 2012. godine.

Podsetimo da je Narodna banka Srbije slučaj Agrobanke pre dve godine nazvala „primerom najvećeg bankrotstva u domaćem bankarskom sistemu nakon bankarske reforme iz 2001. godine“, koji je poreskim obveznicima i institucijama Republike Srbije naneo trošak u visini od oko 370 miliona evra, što je tada iznosilo 1,3 odsto BDP-a Srbije.

Agrobanka je, kako se sumnja, jer su još u toku krivični procesi u vezi s ovim slučajem, odobravala kredite bez odgovarajućih garancija i omogućavala da se nove pozajmice finansiraju starim.

„Problemi u radu Agrobanke kulminirali su tokom 2011. godine, a ukupan gubitak iskazan u toj godini iznosio je oko 284 miliona evra ili 29,7 milijardi dinara. Agrobanka je 2011. godinu završila s negativnim kapitalom i pokazateljem adekvatnosti kapitala od –34,44 odsto, što je čak 46,44 procentna poena ispod regulatorno propisanog minimuma“, podsetila je centralna banka u reakciji na intervju koji je NIN-u dao bivši guverener Dejan Šoškić.

Ocenili su i da je osnivanje Nove Agrobanke, u koju su prebačeni depoziti građana i privrede kao i „dobri“ krediti bilo nepotpuno i polovično rešenje, koje je zahtevalo finansijsku pomoć države od 85 miliona evra u vidu emitovanih obveznica i pet miliona evra obezbeđenih od strane Agencije za osiguranje depozita.

Stečaj Nove Agrobanke, koja je po svojoj prirodi bila „banka za specijalne namene“ još je u toku, a Agencija za osiguranje depozita, koja je u slučaju banaka „stečajni upravnik“, između ostalog čeka na procenu naplativosti potraživanja Nove Agrobanke od fizičkih lica.

Podsetimo i da su propast Agrobanke i Nove Agrobanke bile vrh ledenog brega u krizi koja je potom sa tržišta u narednih nekoliko godina izbrisala i Privrednu banku Beograd, Razvojnu banku Vojvodine i Univerzal banku.