Udeo hrvatskog javnog duga u BDP-u prošle godine bio ispod evropskog proseka

U 2022. godini hrvatski udeo javnog duga u BDP-u bio je znatno ispod proseka EU i evrozone, a bila je i među pet zemalja sa suficitom u budžetu, preneo je Eurostat.

Na nivou EU, javni dug izražen kao učešće u BDP-u bio je prošle godine 83,5 odsto, izračunao je Eurostat, snizivši procenu iz aprila za pola procentnog poena. Proračuni za 2021. godinu, takođe, pokazali su manje učešće za skoro pola procentnog poena, od 87,4 odsto BDP-a. Postavlja se pitanje kakav je održivi put javnog duga i kako stoji Hrvatska, piše Seebiz.

U evrozoni je javni dug prošle godine iznosio 91,0 odsto, pokazale su nove procene Eurostata, a bio je i manji za 0,6 procentnih poena nego što su statističari izračunali u aprilu. Potvrdili su da je 2021. bilo 94,8 odsto.

Budžetski deficit u EU pao je na 3,3 odsto prošle godine, sa 4,7 odsto u 2021. godini i bio je nešto niži nego što su pokazali preliminarni proračuni. U evrozoni je pao sa 5,2 na 3,6 odsto.

U otprilike polovini zemalja članica EU, javni dug izražen kao udeo u BDP-u premašio je propisanu granicu od 60 odsto u 2022. godini, prema konačnim podacima.

Najveći je bio i krajem prošle godine u Grčkoj, gde je bio oko 70 odsto veći od BDP-a.

Slede Italija, gde je bio veći za oko 42 odsto, te Portugal, Francuska i Španija sa dugom većim od BDP-a za oko 12 odsto.

U Hrvatskoj je konsolidovani dug opšte države na kraju prošle godine iznosio 46,346 milijardi evra, što je odgovaralo 68,2 odsto BDP-a, pokazuju nove računice. Aprilska procena je pokazala dug od 46,08 milijardi evra, sa učešćem u BDP-u od 68,4 odsto.

Hrvatski javni dug je na kraju 2021. godine iznosio 45,63 milijarde evra, što prema novim proračunima pokazuje učešće u BDP-u od 78,1 odsto. Preliminarni aprilski proračuni pokazali su učešće od 78,4 odsto.

Najbliža Hrvatskoj po učešću javnog duga u BDP-u 2022. godine, prema konačnim podacima, bila je Nemačka, gde je iznosio 66,1 odsto.

Krajem prošle godine, prema konačnim podacima Eurostata, Estonija je zabeležila najniži nivo javnog duga izraženog u udelu u BDP-u.

Prošle godine su 22 zemlje EU zabeležile budžetski deficit, a pet ih je imalo suficit, uključujući i Hrvatsku.

U 12 zemalja deficit je premašio plafon od tri odsto, koji je obustavljen zbog pandemije i energetske krize. Najveći je bio u Italiji, gde je iznosio osam odsto BDP-a, a blizu su Mađarska i Rumunija sa deficitom od oko 6,2 odsto.

Hrvatska je prošlu godinu završila sa suficitom u konsolidovanom budžetu opšte države od 76 miliona evra, što je odgovaralo 0,1 odsto BDP-a, pokazuju konačni podaci Eurostata. Preliminarni proračuni su pokazali suficit od 262 miliona evra, što je odgovaralo 0,4 odsto BDP-a.

Hrvatski državni budžet je 2021. godine imao deficit od 1,46 milijardi evra, što je, prema konačnim podacima, odgovaralo 2,5 odsto BDP-a. Preliminarna procena objavljena u aprilu pokazala je deficit od 1,45 milijardi evra, sa istim učešćem u BDP-u.

Danska je prošle godine zabeležila najveći budžetski suficit od 3,3 odsto, a u grupi sa suficitom u budžetu su i Kipar, Irska i Švedska, gde je iznosio 2,4 odsto, 1,7 odsto i 1,1 odsto BDP-a, navodi Eurostat.