Vlada Crne Gore obezbeđuje socijalne stanove za građane sa nižim primanjima

Vlada Crne Gore je u budžetu za narednu godinu planirala pozajmicu od 10 miliona evra kod Banke za razvoj Saveta Evrope (CEB) za potrebe finansiranja pete faze projekta „1000 plus“, koji građanima omogućava da reše stambeno pitanje po povoljnijim uslovima.

Ukupna vrednost pete faze projekta je 20 miliona evra, od kojih 50 odsto iznosa obezbeđuje država sredstvima zajma kod CEB-a, dok 50 odsto iznosa obezbeđuju komercijalne banke koje budu prijavile učešće u projektu.

U predlogu budžeta koji je ušao u skupštinsku proceduru pojašnjeno je da projekat „1000+“ predstavlja projekat socijalnog stanovanja za građane sa srednjim i nižim primanjima koja na tržištu ne mogu rešiti stambenu potrebu.

“Navedeni projekat predstavlja nastavak aktivnosti koje su sprovedene tokom četiri realizovane faze projekta, realizovane 2010-2012. godine, 2015-2017. godine, 2018-2020. godine i 2020-2023. godine. Glavni cilj V faze projekta je da se obezbedi podrška za rešavanje stanovanja za oko 300 domaćinstava koja ispunjavaju uslove propisane Odlukom o kriterijumima i postupku dodele dugoročnih kredita fizičkim licima radi obezbeđenja stambenih objekata za socijalno stanovanje i javnim pozivom. Korisnici projekta su domaćinstva sa srednjim i nižim primanjima, koja su na nivou prosečne zarade ili niže kao što su nastavnici, službenici, medicinsko osoblje, radnici i mlade porodice”, pojašnjeno je u predlogu budžeta, pišu Vijesti.

Prosečna neto zarada u državi prema poslednjim podacima Monstata u septembru je bila 877 evra.

U predlogu budžeta je navedeno da sopstveno učešće građana je moguće, ali nije obavezno.

“Peta faza planirana je i u Zakonu o budžetu za 2023. godinu i Zakonu o budžetu za 2024, godinu, ali ugovor o kreditu nije potpisan jer u prethodnom periodu nisu bili povoljni uslovi za realizaciju ovog projekta. Nepovoljni uslovi se u prvom redu odnose na visoke cene metra kvadratnog stambenog prostora u Crnoj Gori, kao i visoke stope euribora. Imajući u vidu da je euribor u padu, smatra se da je potrebno u Zakonu o budžetu za 2025. godinu otvoriti mogućnost sklapanja kreditnog aranžmana sa CEB-om za navedeni iznos tokom naredne 2025. godine, naravno ako se proceni da su i ostali uslovi za realizaciju projekta povoljni”,navodi se u predlogu budžeta.

U prethodnoj, četvrtoj fazi, kamata je bila 2,99 odsto uz troškove obrade od 0,3 odsto, dok je tadašnji uslov bio da maksimalna ponuđena cena kvadrata može biti 1.100 evra. Tada je prosečna efektivna komercijalna kamatna stopa na stambene kredite iznosila 4,8 odsto. Euribor, referentna kamatna stopa koja čini osnov za obračun kamata, krajem 2020. godine vredela je nula, a sada je 2,78 odsto. Prosečna efektivna kamatna stopa na odobrene stambene kredite u oktobru je bila 5,8 odsto.

Prosečna cena stana u novogradnji u Crnoj Gori u trećem kvartalu ove godine (jul, avgust, septembar) iznosi 1.854 evra, odnosno za 32 evra je veća nego u drugom kvartalu ove godine, a za 207 evra veća u odnosu na isti period prošle godine, pokazuje izveštaj Uprave za statistiku Monstat.

Iz izveštaja se vidi i da od početka ove godine u Crnoj Gori nije završen nijedan stan iz programa solidarne stambene izgradnje, koje vode sindikalne stambene zadruge, a koji su tokom prošle godine za njihove članove koštali oko 600 evra po kvadratu.

Prema odluci o bližim kriterijumima i postupku dodele dugoročnih kredita fizičkim licima radi obezbeđenja stana, odnosno, stambenog objekta za socijalno stanovanje Dugoročni kredit iz stava 1 ovog člana, odobrava se uz fiksnu kamatnu stopu u visini do 2,99 odsto na godišnjem nivou, sa rokom otplate do 20 godina.

“Učešće fizičkog lica u vrednosti ugovora o kreditu, nije obavezno, osim na njegov zahtev. Kupoprodajna cena metra kvadratnog neto korisne površine stambenog objekta, koji se obezbeđuje kreditnim sredstvima u skladu sa ovom odlukom ne može biti veća od 1.100 evra”, piše u odluci.