Čime se u Srbiji najčešće obezbeđuje dug?

Ukupna vrednost obezbeđenih potraživanja u Srbiji beleži pad. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, ona je u 2023. godini iznosila više od 2,5 biliona dinara, tačnije 2.506.168.164.634,24 dinara, dok je tokom 2024. godine smanjena na 1,8 biliona dinara.

Istovremeno, u registar zalogodavaca prošle godine je upisano 5.795 lica, dok je godinu dana ranije taj broj bio nešto veći – 6.031.

Struktura upisanih založnih poverilaca pokazuje da su među njima najbrojnija društva sa ograničenom odgovornošću, kojih je evidentirano 209. Pored njih u registru se našao samo jedan preduzetnik, 31 akcionarsko društvo, četiri zadruge i dva javna preduzeća. Upisane su i tri zdravstvene ustanove u privatnoj, kao i dve u javnoj svojini.

Kada je reč o predmetima zaloge, najčešće su to u prošloj godini bila vozila, pri čemu dominiraju teretna, poljoprivredna i putnička. Pored njih, kao obezbeđenje su korišćene i mašine, oprema, životinje, ali i pravo potraživanja čiji je osnov ugovor.

Založno pravo predstavlja sredstvo obezbeđenja na pokretnim stvarima i pravima i nastaje njegovim upisom u registar založnog prava. Time se poveriocu obezbeđuje mogućnost da svoje novčano potraživanje naplati iz vrednosti založenog predmeta, ukoliko dužnik ne ispuni obavezu u ugovorenom roku. Registrovanjem zaloge poverilac stiče i pravo prvenstva u namirenju, koje se određuje prema vremenu prijema prijave za upis u Agenciji za privredne registre.

Založni poverilac je lice čije je potraživanje obezbeđeno založnim pravom na pokretnoj stvari ili pravu koje može biti u vlasništvu samog dužnika, ali i drugog lica koje daje obezbeđenje za tuđi dug.

Predmeti zaloge mogu biti veoma raznovrsni – od vozila, opreme i mašina, preko umetničkih dela, nakita i životinja, do prava na udele u privrednim društvima ili potraživanja zalogodavca prema njegovim dužnicima.

“Zavisno od osnova nastanka založno pravo može biti ugovorno, sudsko ili zakonsko. Ugovorno založno pravo nastaje zaključenjem ugovora, a način njegovog konstituisanja zavisi od toga da li je reč o ručnoj ili registarskoj zalozi – predajom stvari ili upisom u registar. Hipoteka, kao poseban oblik obezbeđenja na nepokretnostima, takođe se najčešće zasniva ugovorom i stiče se upisom u registar nepokretnosti”, pojašnjava advokat Nevena Petrović.

Ona ističe da sudsko založno pravo može biti prinudno ili sporazumno. Prinudno se stiče u postupku izvršenja, upisom u registre na osnovu zapisnika o popisu pokretnih stvari, dok se sporazumno sudsko založno pravo konstituiše na osnovu sudskog sporazuma stranaka i njegovim upisom.

Zakonsko založno pravo, za razliku od prethodna dva, nastaje bez upisa u registar ili predaje stvari i najčešće se primenjuje u oblasti ugovora u privredi, ali i u poreskim postupcima.

“Založno pravo može nastati i u izvršnom postupku na osnovu izvršne ili verodostojne isprave, kao i u poreskom postupku – tokom poreske kontrole, prinudne naplate ili postupka odlaganja plaćanja poreske obaveze po zahtevu obveznika. U svim tim slučajevima, ukoliko dužnik ne izmiri dug poverilac ima pravo da pokrene sudski ili vansudski postupak namirenja i da se naplati iz vrednosti založene stvari”, navodi Petrović.

Agencija za privredne registre vodi registar založnog prava kao centralnu elektronsku bazu podataka o založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima, ali i o ugovorima o prodaji sa zadržavanjem prava svojine do potpune isplate cene. Registar sadrži i podatke o svim promenama, zabeležbama o započetim postupcima namirenja, sporovima i drugim činjenicama od značaja za pravni promet.

Na zahtev korisnika Agencija izdaje izvod iz registra, koji predstavlja javnu ispravu sa podacima o registrovanom založnom pravu prema stanju u trenutku izdavanja. Izvod koji sadrži zabeležbu da je započet postupak namirenja ima snagu izvršne isprave.

Pored toga, APR izdaje i potvrde kojima se dokazuje da određena pokretna stvar nije predmet zaloge, da određeno lice nije upisano kao zalogodavac ili da je određeni podatak ili dokument bio ili nije bio registrovan.