Zakon će prvi put regulisati aktivnosti lobiranja u Hrvatskoj

Vlada je sa sednice u skupštinsku proceduru uputila predlog zakona o lobiranju, koji će prvi put regulisati lobističku delatnost u Hrvatskoj, a između ostalog predviđa uspostavljanje javnog registra lobista pri Komisiji za odlučivanje o sukobu interesa.

Kako je istakao ministar pravosuđa i uprave Ivan Malenica, nacrt zakona uređuje lobiranje kao legalnu i legitimnu aktivnost, sa jasnim principima, pravima, obavezama i sankcijama, u skladu sa međunarodnim standardima i smernicama, preporukama koje je Hrvatska dobila u izveštaju o vladavini prava i preporukama GRECO-a, piše Seebiz.

„Zakon o lobiranju je deo aktivnosti koje sprovodi Ministarstvo pravde i uprave u okviru Strategije za prevenciju korupcije do 2030. godine i Nacionalnog plana oporavka i otpornosti i predstavlja važan korak napred u kreiranju antikorupcijske politike i preventivnog delovanja“, rekao je on.

Predloženi zakon, osim što reguliše principe lobiranja, definiše i ko može biti lobista, kao i korisnici lobiranja i lobirana lica. Zakonom je propisano i ono što se ne smatra lobiranjem, napomenuo je Malenica.

Predviđeno je i uvođenje registra lobista, koji će voditi Komisija za odlučivanje o sukobu interesa, čime se, naveo je ministar, dodatno jača uloga te komisije kao nezavisnog, antikorupcijskog tela.

„Svako ko želi da se bavi lobiranjem moraće da se upiše u registar, bez obzira da li za to dobija naknadu ili ne“, rekao je Malenica.

Registar će biti javan, a podaci će biti dostupni za fizička lica koja se bave lobiranjem dve godine, a za pravna lica pet godina nakon brisanja iz registra. Takođe, lobisti će odboru podnositi godišnji izveštaj o svom radu, odnosno lobiranju.

Nacrt zakona reguliše i pitanja sankcija za kršenje zakona, a komisija će moći da izriče mere koje podrazumevaju zabranu lobiranja na određeno vreme, novčane kazne, kao i brisanje iz registra lobista, rekao je Malenica.

Na primer, kako se navodi u predlogu zakona, novčane sankcije za fizička lica koja lobiraju, a nisu upisana u registar biće od 500 do 5.000 evra, a za pravna lica od 2.000 do 20.000 evra.