Regionu preti nestašica mesa?

Ukoliko evropske zemlje zabrane izvoz, doći će do velike nestašice mesa u susedstvu. Naime, Bosna i Hercegovina zavisna je od mesa koje dolazi iz inostranstva jer je uvoz sedam puta veći od izvoza, dok su najvažniji trgovinski partneri većinom zemlje članice Evropske unije.

Poremećaji na globalnim tržištima, zbog rata u Ukrajini, već su počeli da imaju efekta na cene hrane u BiH. One svakodnevno variraju, a trenutno je za kilogram juneće šnicle potrebno izdvojiti oko 30 KM (15 evra), dok je piletina oko 11 KM (5,5 evra) po kilogramu, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Potpredsednik Spoljnotrgovinske komore BiH Nemanja Vasić kaže za RSE da neke evropske zemlje razmišljaju o, makar privremenoj, zabrani izvoza mesa. On tvrdi da je Savet ministara BiH trebalo na vreme da reaguje, da se u ranijem periodu poveća uvoz mesa, da bi hrana za stanovništvo bila obezbeđena.

„U radnjama je kilogram svežeg mesa goveđeg i junećeg već poskupeo na 28-30 KM (14-15 evra), sve je skočilo praktično 100 odsto. To je već prvi znak smanjene količine. Tu ne utiče tražnja, jer sveže meso se koristi možda u krizama manje nego inače, nego je smanjena ponuda“, ističe Vasić i dodaje da niko od dobavljača iz Evrope ne garantuje ugovore, da je sve dugoročno otkazano, a da su isporuke od danas do sutra.

U Mesnoj industriji „Šišović“ iz Posušja, na jugozapadu BiH, kažu da su dosadašnja poskupljenja velika, ali da bi nova mogla biti katastrofalna.

„Što se tiče same nestašice – ona će stvarno, ukoliko i Italija, i Austrija, i Poljska i sve zemlje zabrane izvoz mesa – dovesti do nestašice mesa. Mi nemamo dovoljno mesa“, upozorava Damir Pavković, direktor Mesne industrije „Šišović“.

Dodaje da država nije reagovala na vreme, te da je BiH sada u situaciji kada je proizvodnja mesa na niskom nivou.

BiH je oskudna sa sopstvenim rezervama mesa i žive stoke, i zato smatram da će biti i poskupljenja i nestašica, ocenio je za RSE Muris Mujanović, vlasnik kompanije „Mujanovići d.o.o.“ za proizvodnju i preradu mesa, u mestu Ilijaš kod Sarajeva.

Prema njegovim obračunima, u prethodnih šest meseci cena mesa je skočila 50-70 odsto.

„Ono malo stočnog fonda što je ostalo se neće moći othraniti, jer će stočna hrana biti preskupa. Možda ovu godinu nekako i preguramo, ali idućih pet-šest godina ćemo osetiti žestoke posledice“, rekao je Mujanović.

Lazo Šešić, vlasnik „Mesnica kod Laze“ iz Piskavice kod Banjaluke i predsednik Zanatsko-preduzetničke komore RS, ima suprotno mišljenje.

„Ja mislim da je ovo prenaduvano, to pojedini ljudi koriste da bi digli cene. Oni dižu cene bez potrebe. Mislim da će se morati tome stati na kraj“, ocenjuje Šešić.

On smatra da bi inspekcijski organi trebalo da kontrolišu cene, a da je za proizvodnju najbitnije da pandemija stane. Poručuje da su poskupljenja besmislena ako je stočni fond osiromašen.

Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, od sirovog mesa država najviše uvozi govedinu i svinjetinu, zatim pileće meso, dok je uvoz mesa i mesnih prerađevina sedam puta veći od izvoza.

Uvoz sedam puta veći od izvoza

BiH je tokom 2021. godine uvezla meso vrednosti 233,2 miliona KM (oko 116,6 miliona evra). Ovo je pad za skoro 100 miliona KM u odnosu na 2020. godinu, kada je u BiH stiglo 327,3 miliona KM mesa (oko 164 miliona evra).

Tokom prošle godine u BiH je najviše uvezeno svežeg ili rashlađenog goveđeg mesa – 16,7 tona, vrednosti veće od 103 miliona KM (oko 52 miliona evra). Najveći uvoznici ovog mesa u BiH su bile Italija, Holandija i Poljska.

Svinjskog mesa je stiglo 10,7 tona, ukupne vrednosti 41,5 miliona KM (oko 21 milion evra), a najveći uvoznici su Nemačka, Mađarska i Danska.

Pileće meso je treće po uvozu u prošloj godini. Najviše se uvozilo iz zemalja regiona, Srbije, Hrvatske i Slovenije, a ukupno je uvezeno pet tona, vrednosti 11,8 miliona KM (oko 5,9 miliona evra).