Rekordni skok cena metala može da ugrozi prelazak na zelenu energiju

Tokom prošle nedelje, ruda gvožđa dostigla je cenovni vrhunac od 237,57 dolara po toni na američkim berzama. Ovaj rekord je pogurao rast potražnje iz kineskih regiona za proizvodnju čelika, koji se sada oporavlja nakon glavnog udara pandemije. Od tog trenutka, vrednost je korigovana na 215 dolara, no tražnja i dalje ostaje velika.

Cena bakra, koji se koristi u proizvodnji pametnih telefona i električnih automobila, udvostručila se tokom protekle godine. Novodostignuti cenovni rekord iznosi 10.700 dolara po toni, dok njegovi glavni kupci takođe dolaze iz Kine, piše Guardian.

Tržišni stručnjaci veruju da se cene i dalje moraju povećavati, kako se oporavak nastavlja. Do 2040. godine potražnja za ključnim rudama i mineralima u proizvodnji čiste energije biće gotovo četiri puta veća od one iz 2020. godine. Sve veća potražnja za električnim automobilima, solarnim pločama, baterijama i energetskom infrastrukturom za smanjenje oslanjanja na fosilna goriva, zahteva metale poput bakra i nikla, na primer.

Ovo su dobre vesti za rudarske kompanije, uključujući Rio Tinto i BHP Billiton. Međutim, isti ekonomski trend mogao bi da stvori „neusklađenost“ između svetskog apetita za ulaganjem u zelenu infrastrukturu „i dostupnosti minerala, koji su od suštinskog značaja za ostvarenje tih ambicija“, prema Međunarodnoj agenciji uza energetiku (IEA).

U nedavnom izveštaju IEA, rečeno je da će globalna potražnja za kritičnim i retkim mineralima porasti čak šest puta do 2040. godine. Električni automobil zahtevaju šest puta veću količinu minerala nego konvencionalno vozilo, a kopnena vetroelektrana zahteva devet puta više mineralnih resursa od postrojenja na gas.

Električni automobili i baterije, za koje se očekuje da će dramatično povećati prodaju tokom narednih godina, zahtevaju veliku količinu kobalta, nikla i litijuma, kao i retke zemaljske elemente. Za ulaganje u energiju vetra biće potreban visok nivo retkih ruda, kao i cinka.

Ako se svet nada da će ići ukorak sa putanjom utvrđenom u Pariskom klimatskom sporazumu – da globalni porast temperature bude niži od dva stepena po Celzijusovoj skali, to bi moglo značiti da će se povećati potražnja za litijumom na 40 puta više u narednih 20 godina, zbog njegove upotrebe u baterijama, tvrdi IEA.

Neke od „najcrnjih“ prognoza predviđaju da će sadašnji tempo „zelene tehnološke groznice“ mogao da nadmaši proizvodnju svih postojećih rudnika, kao i rudarskih projekata u izgradnji, te da oni mogu da zadovolje samo polovinu predviđenih potreba za litijumom i kobaltom i 80 odsto svetskih potreba za bakrom.

IEA upozorava da vodeća tri svetska proizvođača ova dva metala drže više od tri četvrtine globalnih zaliha. Demokratska Republika Kongo proizvela je 70 odsto kobalta u 2019. godini, a Kina je bila odgovorna za prečišćavanje gotovo 90 odsto retkih ruda koje se koriste širom sveta.

Izvršni direktor IEA, Fatih Birol napomenuo je da „ako se ne adresiraju, ove potencijalne pojave mogu globalni napredak ka budućnosti čiste energije da učine sporijim i skupljim, a time i da ukoče međunarodne napore u borbi protiv klimatskih promena.“

Postoje, naravno, i drugačiji pogledi na ovu problematiku.

„Ne može se poreći da će uska grla u proizvodnji biti sve veća kako potražnja za retkim mineralima raste, ali to nije ništa novo za rudarski sektor. Fosilni sistemi zahtevaju 300 puta više rudnih materijala od obnovljivih sistema. Razlike su ogromne i nijedna ulepšana objava apologeta sistema za fosilna goriva ne bi trebalo da nas skrene sa glavnog cilja, da obezbedimo resurse da energetsku tranziciju pretvorimo u stvarnost i da započnemo novo doba rasta i prosperiteta“, izjavio je analitičar think-tank organizacije Carbon Tracker, Kinsmil Bond (Kingsmill Bond) za Guardian.