Rekordno visoke zalihe zlata i deviza

Rezerve evra i zlata su na rekordno visokom nivou, izjavila je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Kako je navela, bruto devizne rezerve NBS su bile na kraju septembra na rekordno visokom nivou od kada se prate i iznosile su 16,8 milijardi evra.

U prethodnih pet godina, od kada se kao rezultat poboljšanih makroekonomskih performansi naše zemlje beleže strukturni aprecijacijski pritisci, glavni izvor povećanja deviznih rezervi bile su intervencije NBS neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu. To je najzdraviji način povećanja rezervi, jer ne podrazumeva bilo kakvo zaduživanje, niti druge obaveze, objasnila je ona, prenosi Tanjug.

Kazala je da je u tom periodu putem intervencija kupljeno 4,7 milijardi evra u neto iznosu.

Rezerve su, prema njenim rečima, najvećim delom korišćene na neto razduživanje države po osnovu kredita i hartija od vrednosti.

Što se tiče rezervi zlata, Tabaković kaže da Srbija raspolaže sa 36,9 tona zlata, što je skoro dva i po puta više nego krajem 2012. godine, kada smo imali 15,3 tone zlata.

Prema guvernerkinim rečima, Srbija ima više zlata od svih republika bivše SFRJ, a neke od njih, poput Hrvatske, su tokom prethodnog perioda prodale sve svoje rezerve zlata. Ona je dodala da zlato služi kao garancija poverenja, a i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, ali i za upravljanje deviznim rezervama, jer se zlato kupuje radi dodatne diversifikacije strukture deviznih rezervi, čime se ojačava finansijska stabilnost zemlje.

Najvažnije za građane i privredu je to da će NBS u budućnosti nastaviti da vodi predvidivu i kredibilnu monetarnu politiku, u čijem fokusu se već godinama nalazi očuvanje sveukupne stabilnosti, kako stabilnosti cena i finansijskog sistema, tako i neophodne relativne stabilnosti deviznog kursa.

Relativna stabilnost kursa dinara prema evru, koja se održava već više od devet godina, postignuta je zahvaljujući aktivnostima NBS. Ukoliko je nešto stabilno u dužem vremenskom periodu, to znači da je fundamentalno na nivou koji je tržišno određen kao realističan, na kojem i treba da se nalazi, rekla je Tabaković.

Ona je izjavila da se izvoz ne stimuliše kursom, posebno u ekonomijama sa povećanim stepenom evroizacije, već se izvoz na dug rok podstiče prevashodno onako kako to naša zemlja i radi godinama unazad – izgradnjom izvoznih kapaciteta i uključivanjem u globalne proizvodne i uslužne lance.

„Za sve to je neophodna stabilnost u svakom pogledu – stabilnost cena, finansijska, fiskalna i politička stabilnost. U otvorenoj ekonomiji poput naše, preduslov sveukupne stabilnosti i rasta poslovnog, investicionog i potrošačkog poverenja je stabilnost deviznog kursa“, objasnila je Tabaković.

NBS, prema njenim rečima, bila je prva ekonomska institucija u zemlji i takođe i jedna od prvih centralnih banaka u regionu koja je reagovala na pandemiju donošenjem konkretnih mera.

Govoreći o inflaciji, Tabaković je rekla da je trenutni rast pod uticajem privremenih faktora i najvećim delom je posledica niske baze iz prošle godine, kao i globalnih kretanja na strani ponude – pre svega izlaska svetske ekonomije iz pandemije.

Kako je rekla, očekuje se da će se inflacija još nekoliko meseci zadržati iznad gornje granice ciljanog raspona, što je slučaj i u drugim zemljama, posle čega će se vratiti u donju polovinu ciljanog raspona u toku 2022. godine.

U NBS pažljivo odmeravaju reakciju monetarne politike na privremeno višu inflaciju i preduzeli su i prve korake ka pooštravanju monetarnih uslova, ali ima dovoljno prostora da reaguje i snažnije ukoliko se pokaže da ovaj efekat iz međunarodnog okruženja može biti i trajnijeg karaktera.