Remontom povećana proizvodnja struje za 10 odsto

JP Elektroprivreda Srbije je završila remont bloka B1 u Teromelektrani Nikola Tesla B, što će pored stabilnosti u snabdevanju doprineti i boljem rezultatu u proizvodnji električne energije u ovoj godini, poručio je v.d. direktora ovog preduzeća Milorad Grčić.

„Bez ovog bloka na mreži, sa izuzetno sušnim letom, niskim vodostajima, EPS će godinu završiti sa 0,5 do jednog procenta manjom proizvodnjom struje nego 2020. godine“, rekao je on. Istakao je da je to rezultat dizanja na maksimum proizvodnje svih ostalih kapaciteta u termo sektoru dok je 207 dana trajao remont ovog bloka.

Grčić je istakao da je do kraja godine još mesec dana, pa će uključenjem ovog bloka u proizvodnju rezultat EPS na kraju godine možda biti i bolji, prenosi Tanjug.

On je istakao da je remontovani blok od 650 megavata sada kao nov, kao i da je posao, koji se u inostranstvu radi i za godinu dana, urađen za sedam meseci. „Mi smo zaista žurili. Jer ovu elektroenergetsku evropsku i svetsku krizu niko nije mogao da predvidi. Mi smo rizikovali, dali smo sve od sebe, izuzetno sam zahvalan svim ljudima i kompanijama koje su uradile remont“, rekao je Grčić.

Naveo je da ne postoji stvar na bloku koja bi mogla da se zameni a da nije zamenjena, te da je urađen posao za sledeću generaciju.

Blok je imao u poslednjoj deceniji 120 neplaniranih zastoja, to je oko 300 dana van rada, došao je do kraja, i morao da se rekonstruiše, objasnio je v.d. direktora EPS-a.

Grčić je podsetio da Sistem TENT proizvodi 50 do 54 odsto struje u zemlji.

Dodao je da termoelektrane zajedno sa kopovima Kolubara i Drmno, čine dve trećine srpske struje.

Izvršni direktor u JP EPS Savo Bezmarević naveo je da je zahvaljujući završenom remontu na bloku B1 na TENT-u B, proizvodnja povećana za 12.000 megavat časova dnevno, što je otprilike 10 odsto proizvodnje električne energije EPS.

„Revitalizacija ovog bloka počela je 2. maja ove godine, trajala je 208 dana, a u nju je uloženo 90 miliona evra, od čega je 70 miliona evra uloženo za kotlovsko postrojenje“, istakao je on i naglasio da su 70 odsto posla na revitalizaciji uradile srpske firme.

Dodao je da su ostvareni ciljevi produženja radnog veka, povećanja energetske efikasnosti, kao i ekološki aspekt revitalizacije. „Emisija azotnih oksida smanjena je na 200 miligrama po metru kubnom što je potpuno u evropskim standardima“, rekao je Bezmarević.

Na kopovima EPS-a u Kostolcu i Kolubari godišnje se iskopa između 37 i 40 miliona tona uglja.