Rezultati bolji od očekivanih, pozitivnom trendu doprinela kapitalna ulaganja

U nedelji u kojoj su glavne vesti ne samo u Srbiji, nego i u regionu, a i širom sveta, bile vezane za poskupljenja u gotovo svim segmentima, Međunarodni monetarni fond (MMF) je u jesenjem izveštaju „Perspektive globalne ekonomije“ povećao prognozu privrednog rasta Srbije za 2021. godinu sa šest na 6,5 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema projekcijama za naredne dve godine, rast Srbije će u 2022. godini iznositi 4,5 odsto, a u 2023. godini 4 odsto.

Kada je reč o predviđenom deficitu za 2021. godinu, MMF ga je procenio na 4,1 odsto, uprkos tome što je rebalansom budžeta predviđeno da on iznosi 6,9 odsto BDP-a. Što se tiče prognoze MMF-a, deficit će u naredne dve godine iznositi 4,4 do 4,6 odsto BDP-a.

Komentarišući ovu prognozu, ministar finansija Siniša Mali rekao je da se postižu rezultati bolji od očekivanih.

„Postižemo mnogo bolje rezultate nego što smo to očekivali početkom godine, tako da imamo i bolji fiskalni rezultat, a i mnogo bolje izglede za visoku stopu privrednog rasta. Ministarstvo finansija je već povećalo projekciju rasta na sedam odsto, a i međunarodne finansijske institucije kontinuirano tokom ove godine povećavaju svoje projekcije, što je najbolja potvrda našeg uspeha“, rekao je Mali, dodajući da ovakve projekcije pomažu Srbiji da stekne međunarodno poverenje.

“Naš odnos sa MMF-om je već više godina zasnovan na poverenju. Njihove projekcije nam pomažu da steknemo i međunarodno investiciono poverenje i da dobijemo još bolji status na svetskom tržištu kapitala, kao i da jačamo konkuretnost naše privrede”, rekao je on. 

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner Narodne banke Srbije, Dejan Šoškić, ovakvim prognozama za Srbiju doprinela su dodatna ulaganja naše zemlje u kapitalne investicije, ali ne bi trebalo da zaboravimo da će prosek rasta za prethodne dve godine biti na niskom nivou, zbog posledica pandemije.

„MMF i Svetska banka podižu projekcije o rastu ekonomske aktivnosti u ovoj godini za veliki broj zemalja i u tome Srbija nije izuzetak. Naša zemlja je uz to predvidela dodatna ulaganja u kapitalne investicije ove godine što, po pravilu, ima pozitivne efekte na ekonomsku aktivnosti u zemlji. Ne treba, međutim, zaboraviti da iako rast zaista bude iznad šest odsto ove godine, da će to prosek rasta za poslednje dve godine i dalje držati na tek nešto više od 2,5 procenta godišnje“, rekao je Šoškić.

Komentarišući raskorak između deficita koji je predviđen rebalansom budžeta za 2021. godinu i procene MMF-a, Šoškić ističe da je moguće očekivati i da deficit bude manji od prvobitno planiranog. 

“Fiskalni deficit mereno u odnosu na BDP takođe može biti nešto manji od planiranog ako se ispostavi da stopa rasta bude nešto veća od planirane, ali i zbog toga što država možda neće potrošiti sve ono što je planirala”, objasnio je on. 

Na pitanje o najavi povećanja plata u javnom sektoru od sedam do devet odsto u 2022. godini, naš sagovornik kaže da su one više puta povećavane i da smatra da dodatno povećanje nije opravdano.

“Plate su već više puta podizane poslednjih godina i dalje podizanje plata u javnom sektoru mislim da nije opravdano, sve iznad nivoa rasta potrošačkih cena”, zaključio je Šoškić.

Kada je reč o zemljama u okruženju, MMF predviđa rast BDP-a Hrvatske od 6,3 odsto, dok je za Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju očekivani rast šest odsto. Što se tiče svetskog privrednog rasta, MMF je smanjio prognozu na 5,9 odsto zbog kontinuiranih poremećaja u snabdevanju i cenovnih pritisaka koji ograničavaju oporavak globalne ekonomije od krize izazvane pandemijom.

Za 2022. godinu, MMF predviđa rast svetske ekonomije od 4,9 odsto, što je nepromenjeno u odnosu na julsku prognozu. Za Evrozonu, MMF predviđa rast od 5 odsto ove godine i 4,3 odsto u idućoj godini.