Rezultati domaće privrede na početku 2021. godine iznad očekivanja

Iz kabineta guvernera Narodne banke Srbije saopšteno je danas da će referentna kamatna stopa i u narednom periodu, do sledećeg zasedanja Izvršnog odbora NBS 10. juna, ostati nepromenjena, odnosno na nivou od 1,0 odsto.

U zvaničnom saopštenju NBS kaže se da je Izvršni odbor pri donošenju te odluke imao u vidu da se efekti prethodno donetih monetarnih i fiskalnih mera mogu očekivati i u narednom periodu i da će po tom osnovu uslovi finansiranja privrede i građana ostati povoljni, kao i da će rasti njihov raspoloživ dohodak. Tome će doprineti i usvojen treći paket mera pomoći privredi i građanima od oko 4,3 odsto bruto domaćeg proizvoda ove godine.

Iz NBS naglašavaju da su rezultati domaće privrede na početku 2021. godine iznad očekivanja, te da je Srbija je pretkrizni nivo ekonomske aktivnosti dostigla pre mnogih svetskih ekonomija – već u prva tri meseca ove godine, dok su inicijalne procene bile da će se to dogoditi u drugom kvartalu.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, u prvom tromesečju je ostvaren rast bruto domaćeg proizvoda od 1,2 procenta međugodišnje. Najveći pozitivan doprinos tom rastu, prema oceni NBS, dao je neto izvoz, koji je ostao geografski i proizvodno rasprostranjen kao rezultat snažnog priliva stranih direktnih investicija u Srbiju, pretežno u razmenljive sektore.

„Zahvaljujući očuvanom investicionom i potrošačkom poverenju i realizaciji infrastrukturnih projekata, oporavak beleže i investicije u fiksne fondove i potrošnja“, navodi se u saopštenju NBS.

Dodatni impuls rastu, dodaje se dalje, očekuje se od trećeg fiskalnog paketa pomoći privredi i građanima i viših planiranih kapitalnih rashoda države.

„Očekujemo da uspešan nastavak sprovođenja procesa vakcinacije i oporavak u uslužnim delatnostima koje su još uvek pogođene pandemijom, obezbedi da rast BDP bude 6,0 posto, što je iznad naših prethodnih projekcija“.

Iz NBS konstatuju da je međugodišnja inflacija bla na niskom nivou u prvom tromesečju, 1,4 procenta u proseku, jer je izostao sezonski uobičajen rast cena povrća, i dodaju da je to, ipak, nadoknađeno u aprilu, što je uticalo na rast međugodišnje inflacije na 2,8 posto.

Izvršni odbor očekuje nešto višu stopu inflacije i u maju, pri čemu će njen rast biti privremen i pre svega posledica niske baze iz prethodne godine, prvenstveno kod naftnih derivata, što je slučaj i u većini drugih zemalja zbog prošlogodišnjeg kolapsa svetske cene nafte usled pandemije.

U isto vreme, niska bazna inflacija od 1,8 procenata ukazuje na odsustvo znatnijih inflatornih pritisaka sa strane tražnje, a očekuje se njeno stabilno kretanje oko trenutnog nivoa i u narednom periodu.

Važan faktor niske i stabilne inflacije bila je i ostala obezbeđena relativna stabilnost deviznog kursa, kao i usidrenost inflacionih očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja potvrđuju kredibilitet monetarne politike.