Rijad planira u 2022. godini prvi budžetski suficit u deceniji

Saudijska Arabija očekuje da će sledeće godine ostvariti prvi budžetski suficit u poslednjih skoro deset godina, pošto planira da ograniči javnu potrošnju, iako je rast cena nafte pomogao da se u ovoj godini popuni državna kasa pogođena pandemijom.

Nakon procenjenog fiskalnog deficita od 2,7 odsto bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini, zvanični Rijad predviđa da će sledeće godine ostvariti suficit od 90 milijardi rijala (23,99 milijardi dolara) ili 2,5 odsto BDP, što bi bio prvi suficit od 2014. godine, od kada su, zbog sunovrata cena nafte, državne finansije u konstantnom minusu, prenosi Reuters.

„Suficit će biti iskorišćen za povećanje državnih rezervi, za finansiranje potreba vezanih za pandemiju korona virusa, jačanje finansijske pozicije kraljevine i osnaživanje njene sposobnosti da se izbori sa globalnim šokovima i krizama“, rekao je prestolonaslednik Mohamed bin Salman, a prenosi saudijska državna novinska agencija SPA.

Najveći svetski izvoznik nafte planira da potroši ledeće godine 955 milijardi rijala (254,7 milijardi dolara), što je smanjenje rashoda za skoro 6,0 odsto na godišnjem nivou, navodi se u nacrtu budžeta.

Rijad planira da dogodine smanji vojnu potrošnju za oko 10 odsto u odnosu na 2021. godinu, prema budžetskom dokumetu, što je znak da su troškovi vojnog sukoba u susednom Jemenu počeli da splašnjavaju.

Budžetski prihodi su ove godine skočili za skoro 10 procenata na 930 milijardi rijala (248 milijardi dolara) u odnosu na planiranih 849 milijardi (226,4 milijarde dolara), usled rasta cena sirove nafte i postepenog povećanja pumpanja jer se globalna potražnja za energijom oporavila.

Sledeće godine, kraljevina očekuje budžetski prihod od 1,04 biliona rijala (278,7 milijardi dolara). Najveća arapska ekonomija je 2020. godine zabeležila pad, pošto je korona kriza pogodila njen rastući nenaftni ekonomski sektor i jer su rekordno niske cene nafte opteretile njene finansije, dovodeći budžetski deficit na 11,2 odsto BDP.

Saudijska ekonomija se oporavila ove godine usled ublažavanja mera Covid-19 ograničenja na globalnom i domaćem nivou.

Za tekući godinu, vlada je prognozirala rast BDP od 2,9 odsto, a u narednoj očekuje rast od 7,4 odsto, navodi se u nacrtu budžeta, u kojem se ne otkriva pretpostavljena cena nafte na osnovu koje je urađen dokument.