Rod futoškog kupusa prepolovljen, cena udvostručena
AgrobiznisAnalizaBiznisSrbijaU fokusuVesti
5.11.2021 16:40 Autor: Marija Jovanović
Futoški kupus, srpski brend sa zaštićenim geografskim poreklom, najtraženiji je tokom novembra kada se tradicionalno počinje sa kiseljenjem, ali i spremanjem zimskih prazničnih specijaliteta.
Za razliku od prošle, ove godine je zbog loših vremenskih uslova rod prepolovljen, a cena udvostručena. I dok kupci zbog kvaliteta uglavnom tragaju za ovom autohtonom sortom, proizvođači se nadaju da će uspeti da pokriju domaće potrebe.
“S obzirom na veliki raspon temperature tokom same vegetacije kupusa u celoj Srbiji, pa i šire, kupus je podbacio sa rodom ove godine. Nema ni hibridnog, a ni futoškog kupusa. Rod je prepolovljen, a samim tim je i cena duplo veća. Prošle godine je u maloprodaji cena prosečno bila oko 40 dinara, a ove godine je 80 dinara po kilogramu. Isto je i sa hibridima i sa futoškim kupusom”, kaže za Biznis.rs Uroš Puača iz Udruženja „Futoški kupus“ koje okuplja sertifikovane proizvođače i prerađivače kako svežeg, tako i kiselog futoškog kupusa.
Iako je prošle godine rod premašio sva očekivanja, ove godine je dosta ljudi odustalo od proizvodnje, pa je ona prepolovljena. Prostora za izvoz nema, ali se proizvođači nadaju da će zadovoljiti potrebe domaćeg tržišta.
“Površine futoškog kupusa su se smanjile za nekih 30 odsto. Od oko 50 hektara, na koliko se u Futogu proizvodilo, ove godine posađeno je nekih 25 hektara, i to je ono što je uključeno u sertifikaciju”, dodaje on.
Futoški kupus je prepoznatljiv po svom kvalitetu i upravo ta činjenica doprinela je da se proizvođači bore sa nelojalnom konkurencijom i prodavcima koji prodaju hibride kao „futoški“.
“Sertifikovali smo naše parcele svežeg, ali i preradu kiselog kupusa. Svake godine dobijamo sertifikat oznake geografskog porekla i kupac može da traži od proizvođača sertifikat sa jedinstvenom oznakom kako bi bio 100 odsto siguran da kupuje pravi futoški kupus. Takođe, svi naši poljoprivredni proizvođači imaju obeležene uniformne džakove koji služe kao ambalaža, a obeležena su i sama prodajna mesta”, objašnjava Puača i dodaje da je futoški kupus vrlo jednostavno prepoznati.
“Hibridi kupusa su uglavnom tvrdi i teški. Prosečna masa hibridnog kupusa je od 2,5 do tri kilograma, za neku srednju veličinu. Kada je reč o futoškom kupusu, prosečna glavica je mase oko 1,9 do dva kilograma. On je mnogo lakši, tanji su listovi i manje je izražena ravnatura listova. On je svetloplave, zelenkaste boje, a kada se ukiseli ćilibarno žute”, kaže naš sagovornik.
“Futoški kupus ljudi uglavnom kupuju zbog kiseljenja, za sarme, podvarak i slično. Kuvarice ga obožavaju zbog jednostavnosti motanja sarme i slatkog ukusa. On je dobar i za svežu upotrebu, ali ljudi ga ipak najviše vole u kiselom obliku”, zaključuje Puača.
Pročitajte još:
Futoška kupusijada kao promocija brenda
Manifestacija “Futoška kupusijada” ove godine tradicionalno će promovisati futoški kupus kao brend Srbije. U subotu, 6. novembra, posetioci će kroz predstavljanje privrednih potencijala Futoga moći da se upoznaju sa lokalnim običajima i turističkom ponudom sela, sa akcentom na pripremanju jela od futoškog kupusa.
Futoška kupusijada je događaj posvećen isključivo autohtonoj sorti futoškog kupusa i njenoj ulozi u ekonomskom i kulturnom razvoju Futoga sa akcentom na potrebu proizvodnje zdrave hrane u zdravoj životnoj sredini.
Prvi dan manifestacije, održan u petak, bio je posvećen najmlađima za koje su organizovane brojne radionice, dok je svečano otvaranje planirano za subotu u 12 časova.