Država može da amortizuje cenovni udar intervencijom iz robnih rezervi

Talas poskupljenja hrane trajaće još najmanje godinu dana

AnalizaSrbijaU fokusuVesti

3.11.2021 16:16 Autor: Marija Jovanović 2

Talas poskupljenja hrane trajaće još najmanje godinu dana Talas poskupljenja hrane trajaće još najmanje godinu dana
Talas poskupljenja hrane sve više zabrinjava građane. I dok pojedine zemlje već obezbeđuju zalihe i pozivaju stanovništvo da učini isto, potrošači u Srbiji sa... Talas poskupljenja hrane trajaće još najmanje godinu dana

Talas poskupljenja hrane sve više zabrinjava građane. I dok pojedine zemlje već obezbeđuju zalihe i pozivaju stanovništvo da učini isto, potrošači u Srbiji sa pažnjom prate svaki skok cena osnovnih životnih namirnica, a stručnjaci sve češće govore o intervenciji države koja bi na tržište mogla da plasira deo robnih rezervi i time ublaži cenovni udar.

“U skladu sa članom 39. Zakona o trgovini, a radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, Vlada može da odredi privremene mere koje se odnose na određenu vrstu robe i usluga, određenu kategoriju trgovaca, na cene, kao i na druge uslove za obavljanje trgovine. Vlada može odrediti privremene mere, kao i vremenski period primene tih mera, srazmerno cilju i očekivanim rezultatima, koji ne može biti duži od šest meseci od dana određivanja privremene mere”, navode za Biznis.rs u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Za odgovore na pitanja o količini naših robnih rezervi i šta se sve u njima nalazi, u resornom ministarstvu su nas uputili na adresu Republičke direkcije za robne rezerve (RDRR). Iako smo im se ovim povodom više puta obraćali, do zaključenja teksta nismo dobili odgovore iz Direkcije.

“Koliko je nama poznato, RDRR uvek ima na stanju osnovne životne namirnice kao što su brašno, suncokretovo ulje, šećer, mleko u prahu, flaširanu vodu, paštete u konzervi, mesne nareske, meso, pšenično stočno brašno, kukuruz, pšenicu i druge. Zalihe RDRR se svake godine zanavljaju, a njihovo trajanje zavisi od visine i dužine trajanja eventualne intervencije na tržištu”, kažu u Ministarstvu trgovine.

Troškovi hrane u kućnom budžetu duplo veći nego u EU

Troškovi hrane u ukupnom porodičnom budžetu tročlane porodice u Srbiji još uvek su jako visoki u poređenju sa drugim zemljama. Iako su nekada iznosili preko 45 odsto, sada su između 35 i 40 odsto, što je dva do dva i po puta više nego u zemljama Evropske unije u kojima je njihovo učešće u porodičnom budžetu od 12 do 15 odsto, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Prema njegovim rečima, samo dve zemlje EU imaju tako visoko učešće i to su naši susedi – Rumunija i Bugarska, ali za razliku od Srbije oni na raspolaganju imaju evropske fondove i drugačije to amortizuju.

Agroanalitičar Prostran
Foto: Youtube printscreen

“Cenovne turbulencije sigurno će trajati još najmanje godinu dana. Kod nekih proizvoda one će biti procentualno veće, a kod nekih možda manje. Cene energenata su porasle i sada se svi proizvođači hrane preračunavaju kako da ukalkulišu tu visoku cenu nafte, gasa, pa i struje. Takva su dešavanja i na globalnom nivou, samo mi imamo manji procenat rasta cena hrane, jer nam je kupovna moć niža i ona je kočnica za same trgovce i proizvođače da ne ugrade sve elemente kalkulacija i troškova u krajnju cenu proizvoda”, ističe Prostran.

Mnoge razvijenije zemlje već stvaraju rezerve, kaže naš sagovornik i dodaje da i države u svemu ovom imaju svoju ulogu, a to je pre svega formiranje značajnih robnih rezervi vitalnih poljoprivrednih proizvoda. Kako se ne bi išlo na “tvrdo” administrativno uređivanje tržišta, država može plasiranjem iz dela rezervi da amortizuje cenovni udar.

“Ranije smo uvek insistirali da se obim robnih rezervi strateških proizvoda drži na visokom nivou. Istorija je bila takva da smo imali velike količine strateških proizvoda za tržište i za takozvane vanredne situacije i ta iskustva treba koristiti jer je Srbija imala mnogo teških godina. Država treba da poveća robne zalihe. Budžetom za 2022. godinu trebalo bi da se predvide veća sredstva za rezerve strateških proizvoda – pšenice, kukuruza, sirovog ulja i drugih strateških proizvoda koji su najvitalniji za ishranu stanovništva”, ističe Prostran.

On napominje da će ceo ovaj period biti pritisnut zahtevima za pomeranjem cena, jer svakodnevno rastu troškovi proizvodnje.

“Sada imamo najskuplju setvu pšenice, a kako će se ti troškovi odraziti kada se u junu bude radila kalkulacija – videćemo”, navodi naš sagovornik i dodaje da je pšenica već sada dostigla cenu od 31 dinar, što je nezabeleženo. Najveća je bila pre deset godina kada je iznosila 27 dinara.

“Sve to vratiće se kao bumerang, zato država na neki način mora da amortizuje cenovne udare, jer stanovništvo neće moći da izdrži. Iako uvek podržavam izvoz, moramo da pratimo da nam se ‘ne izvuku’ zalihe i rezerve. Novac nam je potreban, ali moramo da imamo zalihe i kod proizvođača i u državi, da se u ovom teškom periodu konsolidujemo kako bismo sačuvali svoje fondove hrane na nivou koji obezbeđuje prehrambenu sigurnost”, zaključuje agroekonomski analitičar Milan Prostran.

  • Tatjana

    3.11.2021 #1 Author

    Ne moze se izdrzati

    Odgovori

  • GocaBG

    3.11.2021 #2 Author

    Vecina ljudi to nece moci finansijski da izdrzi,nije zivot da radimo da bi jedva preziveli mesec…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...