Rumunija, Estonija i Hrvatska beleže najveći pad potrošnje goriva u EU

Države članice Evropske unije od početka 2020. godine počele su da preduzimaju restriktivne mere kako bi usporile širenje pandemije bolesti Covid-19. Ovo nije prestalo ni tokom 2021. godine, kada su različiti talasi izbijanja korona virusa zahtevali od država članica da reaguju, što je dovelo do značajnog smanjenja potrošnje naftnih derivata u EU.

„Potrošnja motornog benzina, kerozinskog goriva za mlazne motore i gasa i dizela, koji se koriste za prevoz ljudi, grejanje i proizvodnju, ozbiljno je pogođena korona krizom, a nijedno gorivo nije se u potpunosti vratilo na nivoe pre pandemije“, procenjeno je u analizi Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Dok su 2020. godine zemlje članice EU zabeležile kombinovani pad potrošnje motornog benzina od 11 odsto (sa 74 miliona tona na 66 miliona tona) u poređenju sa nivoima iz 2019. godine, ova vrednost smanjena je za pet procenata u 2021. godini (sa 74 miliona tona na 70,4 miliona tona u 2021. godini).

Najveći pad potrošnje evidentiran je u Irskoj, Luksemburgu i Španiji (smanjenje veće od 20 odsto u svakoj zemlji).

Pošto je vazdušni saobraćaj svake države članice bio snažno pogođen, potrošnja mlaznog goriva drastično je opala u 2020. godini u poređenju sa 2019. godinom (-56 odsto) i nije se značajno oporavila u 2021. godini (i dalje beleži pad, i to od 46 procenata).

Podaci Eurostata pokazuju da su u 2020. i 2021. godini najmanja smanjenja potrošnje registrovana u Luksemburgu i Belgiji, dok su najveći pad zabeležili Hrvatska, Rumunija i Kipar.

Potrošnja gasa i dizela u EU smanjena za sedam odsto

Što se tiče gasa i dizela, u izveštaju Eurostata piše da je u 2020. godini potrošnja širom EU pala za sedam procenata, posebno u Luksemburgu, Italiji, Španiji i Sloveniji.

„Samo u Finskoj, Kipru i Rumuniji potrošnja je bila veća nego 2019. godine U 2021. godini potrošnja u EU je porasla, ali je i dalje bila ispod nivoa iz 2019. godine (-6 odsto). U nekim slučajevima, poput Luksemburga, Nemačke, Holandije i Grčke, potrošnja u 2021. godini je u poređenju sa nivoom iz 2019. godine pala na čak niže nivoe nego u 2020. godini, dok je u deset država članica upotreba gasa i dizel ulja porasla iznad nivoa iz 2019. godine (Rumunija, Estonija, Hrvatska, Poljska, Kipar, Litvanija, Bugarska, Češka, Švedska i Letonija)“, navode iz Eurostata.

Kretanje cena goriva u Srbiji

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da su u 2020. godini cene goriva u maloprodaji pale u odnosu na 2019. godinu. U 2022. godini svedočimo najvećem poskupljenju u odnosu na pomenute dve godine, a usled makroekonomskih dešavanja, moguće je da ovo nije kraj rastu cena ove godine, uprkos ograničenjima.

Prema novoj ceni koju je saopštilo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, od petka je maksimalna cena evrodizela na benzinskim pumpama 196,40 dinara, a evro premijuma BMB 95 – 174,20 dinara. Ovo je neznatno sniženje u odnosu na prethodnu nedelju kada je evrodizel bio 197, a evropremijum 175,05 dinara.