Rusija zavisna od uvoza strateških metala iz Ukrajine

Rusija se oslanja na uvoz više od trećine strateški važnih minerala, iz država kao što su Ukrajina i Kazahstan, i nema efikasan plan za razvoj alternativa, ističe Računovodstvena komora Rusije. Kao rezultat, ruska ekonomija još više zaostaje za ekonomijama naprednih zapadnih zemalja, prenosi Window on Eurasia.

Revizori ističu da se Rusija trenutno oslanja na uvoz 100 odsto titanijuma, hroma, mangana i litijuma koje koristi.

Važnost ovog uvoza ogleda se u tome kako se koristi, napominje Komora. Titanijum uglavnom služi u civilnoj i vojnoj avijaciji, a hrom za izgradnju podmornica i raketnih motora, dok se litijum koristi u nuklearnoj energiji i za proizvodnju baterija, i mangan za različite vrste legura čelika.

Pored ovih materijala o kojima je Rusija gotovo u potpunosti zavisna od stranih zemalja, ona uvozi i skoro 50 procenata potrebnog bakra, dve trećine boksita, 100 procenata joda i značajne količine drugih prirodnih resursa.

Ključni dobavljači su Ukrajina, Kazahstan, Čile, Kina, Mongolija i Južnoafrička Republika. Na primer, Ukrajina je u periodu od 2018. do 2020. godine isporučila 82,9 odsto titana koji je Rusija uvezla, 51,2 odsto cirkonijuma i 73,2 odsto bakra koji je Moskva kupila iz inostranstva.

Prema Računovodstvenoj komori, „vladi de facto nedostaje bilo kakav plan za uvoznu nadoknadu deficitarnih materijala u ovoj oblasti. Takođe, može se uočiti zaostatak za svetskim nivoom u razvoju i upotrebi tehnologija obogaćivanja i prerade takvih sirovina“.

Kao rezultat, „značajni kompetitivni centri su prepušteni nekadašnjim članicama SSSR, a proizvodnja retkih zemaljskih minerala je ili smanjena ili u potpunosti obustavljena“. To već sada baca tamnu senku na veliki broj grana ruske ekonomije i još više će joj naštetiti, zaključuje Računovodstvena komora Rusije.