Šah je i dalje treći sport po masovnosti u Srbiji, a mladi tek dolaze

Pre više od tri decenije sve domaće dnevne novine, a ne samo Politika, imale su svoje stranice i rubrike posvećene šahu, na svetskom vrhu bili su Kasparov i Karpov, a kulminacija popularnosti, barem na ovim prostorima, desila se kada je Jezdimir Vasiljević organizovao meč između Spaskog i Fišera na Svetom Stefanu, kada su međunarodne sankcije već okovale našu tadašnju zemlju.

Šta se dogodilo u međuvremenu? Šah je gotovo u potpunosti nestao iz glavnotokovskih medija, a naših profesionalnih takmičara već dugi niz godina nema ni u prvih sto na svetu. U Srbiji je nastalo dugotrajno zatišje, iako daleko od toga da je nestalo interesovanja za drevnu igru. Za to vreme, na međunarodnoj sceni, prvoplasirani igrači dobijaju novčane nagrade na glavnim turnirima veće nego ikada.

„Na svetskom nivou se šah prilično dobro kotira, a vrhunski takmičari – možda baš zahvaljujući Bobiju Fišeru, koji je svojevremno podnosio velike lične žrtve zbog borbe da se šahisti bolje nagrađuju – danas prilično dobro zarađuju. I do 100.000 evra za pobedu na glavnim turnirima, što je nekada bilo nezamislivo“, naglašava Dragan Lazić, predsednik Šahovskog saveza Srbije.

Srpski šah nije više konkurentan kao nekada. Podsetimo, Jugoslavija je u jednom trenutku bila druga globalna sila, iza Sovjetskog Saveza, a naš velemajstor Ljubomir Ljubojević je bio plasiran kao treći na svetu, iza pomenutih Garija Kasparova i Anatolija Karpova.

Prema rečima našeg sagovornika, aktuelna situacija posledica je višegodišnjeg zanemarivanja u društvu, dok talenata nikada nije nedostajalo. Budžet Saveza je, kaže, i danas mizeran, ali tako je nažalost već decenijama.

S druge strane, svedoci smo ogromne popularnosti Netfliksove igrane serije „Damin gambit“, koja je vratila šahovske table na naslovne strane časopisa i internet portala, ali tu su i razni jutjuberi i „šahovski influenseri“ na mnogim drugim online platformama koje mladi danas prate umesto tradicionalnih medija. Broj amaterskog igranja online prevazilazi desetine miliona na dnevnom nivou.

„Sve te pojave sigurno pomažu tretmanu šaha, ali nisu odlučujuće. TV serija je dovela do kratkotrajne globalizacije koju mi kao entuzijasti šaha ne bismo uspeli da postignemo. Nadalje je uglavnom do nas kako ćemo to iskoristiti, da šah dođe do ljudi koji su se zainteresovali“, smatra Lazić, i dodaje da ŠSS ima novi sajt, a aktivan je i na društvenim mrežama Twitter, Instagram i Facebook.

Što se tiče nadolazećih generacija, u ovom trenutku jedan od prioriteta Šahovskog saveza Srbije je osmišljavanje programa podrške mladim igračima, koji je decenijama nedostajao. Šampioni u mlađim kategorijama do sada su se za treniranje i odlaske na turnire uglavnom oslanjali na porodične kapacitete, a imaju dovoljno dara i želje da možda jednog dana uđu u sam svetski vrh.

Online igranje, pored amatera, u vreme pandemije korona virusa praktikuju i neki od najvećih turnira. No, predsednik ŠSS napominje da bi to ubrzo ipak trebalo da se promeni i vrati na staro, jer nema tog osećaja do igranja pred drvenom šahovskom tablom.

U ovom trenutku, šah je treći sport po masovnosti u Srbiji, sa 16.000 registrovanih igrača, i zaostaje jedino za fudbalom i karateom. Registrovanih klubova ima nešto manje od 500 u zemlji.

„Šah je još uvek omiljena igra. Kod nas ima puno zaljubljenika u šah, koji su možda amateri i površni poznavaoci, ali koji prenose tu specifičnu kulturu već generacijama“, zaključuje Lazić.