Samo su troškovi sigurni: Rast cene setve je posledica, ali i izvor drugih poskupljenja

Pored potrošača koji su u poslednjih nekoliko meseci najviše osetili poskupljenja svih vrsta – od goriva i energenata, preko prehrambenih proizvoda do odeće, na redu su i ratari. U godini u kojoj je neizvesno sve osim rasta cena, oni strahuju koliko će ih koštati setva, a neke prognoze su da će ona biti skuplja čak do 15 odsto. Šta sve utiče na cenu setve i pšenice i kakve posledice mogu imati ova poskupljenja?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Petar Radić iz Zadružnog saveza Vojvodine, na cenu setve utiče više faktora.

“Kad pričamo o setvi strnih žita, pre svega pšenice, pa ječma i ostalih – inputi u proizvodnji su gorivo, kako bi se obavila osnovna priprema terena, mineralno đubrivo i seme. Ono što će još dodatno da igra ulogu su pesticidi”, naveo je Radić koji je detaljno objasnio na koji način svaki od faktora utiče na veću cenu. 

“Što se tiče goriva, ono je poskupelo 22 odsto u odnosu na prošlu godinu, trenutno košta 168 dinara po litru. Do žetve, njegova cena će sigurno rasti”, naveo je on dodajući da je oko cene semena bilo najmanje previranja.

“Kada je seme u pitanju, tu je najmanje turbulencija. Domaći sortiment je oko 45 dinara po kilogramu, dok je strani oko 60 dinara plus PDV”, rekao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, najveći udar na ratare predstavlja drastično poskupljenje veštačkog đubriva koje predstavlja posledicu rasta cena energenata. 

“Kada je reč o đubrivu, tu je dosta poremećena situacija na tržištu jer mu cena raste maltene na dnevnom nivou. Tona uree prošle godine je koštala 250 evra, a sada u ovom trenutku košta oko 750 evra. Znači, poskupela je tri puta”, objasnio je on, dodajući da su poljoprivrednici prve “žrtve” ovih poskupljenja.

“Sve su to cifre koje zadaju brige poljoprivrednicima. Oni su prošli i dobro i loše. Loše zato što su ovogodišnji prinosi bili dosta niži u odnosu na prošlogodišnji prosek, a dobro zato što su cene manje-više svih useva bile dosta dobre u vreme žetve. To se retko kad dešava. Obično su cene u vreme žetve loše, pa onda kasnije ko sačuva prinos ili prođe gore ili bolje”, naveo je on, dodajući još jedan bitan faktor koji utiče na cenu setve – rast cena pesticida. 

“Sad kreće setva zimskih useva, a vrlo brzo će doći i setva u martu. Evidentan podatak je da sad ne možete da kupite pesticide jer su ih povukli zbog toga što čekaju nove cenovnike. Koliko će poskupljenje biti, to niko ne zna. Dakle, sve cene osim semena su otišle gore”, rekao je on.

Na pitanje koliko će cena pšenice pratiti poskupljenje setve, Radić kaže da je izvesno da će ona poskupeti, kao i da će je diktirati otkupljivači.

“Poskupljenje setve će dovesti do poskupljenja roda 2022. godine. Ali, ipak, kod nas su samo troškovi sigurni. Šta će biti sa konačnom cenom mi ne znamo. Mi znamo koliko će koštati proizvođače, ali otkupljivači će izaći sa svojom cenom, pa sad vi birajte“, naveo je on dodajući i druge faktore koji će uticati na cenu.

“Kolika će biti cena pšenice sledeće godine – možda će biti 120 ili čak i do 140 hiljada dinara po hektaru. I da budu 120 hiljada po hektaru bez arende, tu treba skoro pet tona pšenice po ceni od 25 dinara za kilogram da bi poljoprivrednik bio na nuli. Prinosi pšenice puno zavise od mnogo faktora. Pred žetvu, kada su noći sa visokim temperaturama, iznad 20 stepeni, pšenica se, figurativno rečeno, ‘ukuva’, pa nije toliko napunjeno i nabijeno zrno, odnosno hektolitarska masa pšenice je niža. Ove godine smo imali sreće pa su noći bile hladne, te je pšenica lepo napunila hektolitar i mi smo ove godine imali sasvim solidan rod, što ne znači da će i sledeće godine biti tako jer se radi o dosta promenljivoj veličini”, objasnio je Radić.

Na naše pitanje hoće li se sve ovo odraziti i na pekarsku industriju, on kaže da je sve povezano, dodajući da kod nje značajnu ulogu igraju i energenti.

“Sve to vuče jedno drugo. Neki stari paritet, pšenica-brašno-hleb je uvek 1:2:4, posmatrano u kilogramima. Svedoci smo da je i cena brašna sada otišla gore, a brašno je osnovna sirovina, uz energente, kod proizvodnje hleba. A kad smo i kod energenata – veliki poremećaj koji je prisutan ne samo kod nas, nego u čitavom svetu je prouzrokovan rastom cena energenata, posebno gasa. Čak je nekim fabrikama đubriva iz Rusije bio skup njihov gas. Ako je njima skup, zamislite kakva je situacija u ostalim delovima sveta”, naveo je on.

“Generalno, bojim se da u svetu neće biti više jeftine hrane. Znate kako lala kaže – ja sam optimista: biće gore”, istakao je naš sagovornik, dodajući da, bar u Vojvodini, zemlja neće ostati neobrađena. 

“Uveren sam da, bar u Vojvodini, neće biti neobrađenog zemljišta, ali sada su i poljoprivrednici u nedoumici da li sejati pšenicu i pobeći od letnjih vrelina (vrabac u ruci) ili ostaviti setvu za proleće i ostvariti veću zaradu na jarim usevima (golub na grani). U svakom slučaju, biće useva”, zaključio je Radić.