Da li nas uskoro očekuju i nove cene šećera?

Zbog značajnog rasta cena osnovnih životnih namirnica, među kojima je suncokretovo ulje bilo poslednje u nizu, potrošači strahuju da bi i u narednom periodu na rafovima mogli da ih dočekaju još neki skuplji proizvodi.

“Ne treba se iznenaditi ukoliko dođe do korekcije cene šećera, jer će uticaj visokih cena energenata, pre svega gasa i nafte, sigurno imati posledice i na cenu šećera. To će predstavljati poseban udar na konditorsku i industriju čokolade, a kada su u pitanju domaćinstva na njih to neće imati preveliki uticaj, s obzirom na to da je potrošnja šećera bar za ovu godinu prerade uglavnom završena”, kaže za Biznis.rs agroekonomski analitičar Milan Prostran.  

Prema njegovim rečima, udarni špic potrošnje šećera koji traje od juna do oktobra, kada domaćice pripremaju džemove, slatko i slično, je prošao, tako da domaćinstva neće toliko osetiti poskupljenje.

Proizvođači optimistični

Najveći tržišni udeo u proizvodnji šećera, oko 75 odsto, ima kompanija Sunoko koja proizvodi više od 200.000 tona šećera godišnje.

“Srbija može da proizvodi dovoljno šećera za svoje potrebe i za izvoz ako imamo konkurentnu proizvodnju. Šećerna repa je i u ovoj sušnoj godini opravdala naziv ‘Kraljice ratarskih useva’. Dok su prinosi drugih useva, poput soje i kukuruza, značajno podbacili, prinos šećerne repe je na nivou petogodišnjeg proseka sa natprosečnim sadržajem šećera od preko 17 odsto”, kaže za Biznis.rs direktor kompanije Sunoko Slobodan Košutić.

To je, dodaje, blizu 10 tona šećera po hektaru, što je i cilj koji su zacrtali prilikom osnivanja Istraživačko-razvojnog centra u Ljukovu kod Inđije.

“Cena od 40 evra po toni šećerne repe za 2022. godinu i dodatna stimulacija za natprosečan kvalitet uz trend rastućih i stabilnih prinosa predstavljaju značajnu osnovu za planiranje sigurnih prihoda i likvidnosti poljoprivrednih preduzeća i gazdinstava”, ističe direktor ove kompanije.

Prema njegovim rečima, tokom pandemije je postalo jasno da je sigurno dostupna samo ona roba koju sami proizvodimo.

“Stoga je od izuzetne važnosti i za državu Srbiju, imajući u vidu potrebu značajnih ulaganja u proizvodnju šećerne repe, da svojim merama očuva i podstiče proizvodnju ove sirovine za proizvodnju šećera kao jedne od osnovnih životnih namirnica”, zaključio je Košutić.

Od nekadašnjih 15 šećerana ostale samo dve

Srbija je nekada imala 100.000 hektara pod šećernom repom, podseća agroekonomski analitičar Milan Prostran i dodaje da je ove godine ta površina oko 40.000 hektara.

“Smanjenje površina pod šećernom repom traje već više od desetak godina. Srbija je imala 15 šećerana, sada rade dve ili tri. U industriji šećera je došlo do ozbiljnih problema, nestajanja velikog broja dobrih fabrika, ali i onih koje su bile neracionalne. To je slika industrije šećera u Srbiji”, navodi Prostran.

Ipak, kako ocenjuje, i sa manjim površinama naša zemlja sa proizvodnjom šećera od šećerne repe moći će da podmiri domaće potrebe.

“Na kraju, mi smo otvoreno tržište, ako bude ozbiljnijeg rasta cena verovatno će se odmah pojaviti i uvoznici koji će želeti da zarade, pre svega na šećeru od šećerne trske, koji je kada se rafiniše takođe beo”, kaže naš sagovornik i dodaje da su potrošači već prepoznali kvalitet domaćih brendova šećera i da prave razliku između šećera od šećerne repe i onog od šećerne trske.

“Ako ima zaliha, postoji mogućnost da se to poskupljenje ublaži i amortizuje, kako se ne bi baš odmah išlo sa velikim skokom cena jer će onda to neko morati da plati, a ko će ako ne potrošač”, zaključuje Prostran.