ŠANSE ZA DOGOVOR O FINANSIRANJU NA SAMITU EU „RAVNE NULI“ Poljska i Mađarska odbile mehanizam uslovljavanja

Lideri Evropske unije nisu u četvrtak uveče postigli dogovor o aktiviranju procedure usvajanja kriznog finansijskog paketa MFF vrednog više od 1.800 milijardi evra. Na online samitu Mađarska i Poljska nisu dale pristanak za usvajanje sedmogodišnjeg budžeta i fonda za ekonomski oporavak. Dve zemlje ne žele da se isplate iz finansijskog paketa uslovljavaju novim mehanizmom vladavine prava.  

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je uoči samita da je predloženi mehanizam „političko i ideološko oružje“ osmišljeno da bi se ucenjivale i kažnjavale zemlje koje odbijaju evropsku migrantsku politiku. „Samo onim zemljama koje puštaju migrante Brisel priznaje vladavinu prava“, rekao je Orban. Poljski parlament odbio je u četvrtak tri amandmana opozicije u kojima se predlaže dogovor.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel (Charles Michel) naveo je u zvaničnoj izjavi nakon samita da je poznato da su se lideri EU u julu jednoglasno dogovorili o budžetu i kriznom finansiranju, kao i da treba da ostanu ujedinjeni oko toga. „Taj finansijski paket je ključan za naš ekonomski oporavak. Moramo ga primeniti što pre“, naveo je Mišel u pisanoj izjavi.

On je dodao da što se tiče mehanizma uslovljavanja, velika većina država članica slaže se sa njegovom primenom u sadašnjem obliku, dok su neke države nagovestile da nisu u mogućnosti da podrže većinu. Mišel je istakao da će diskusije biti nastavljene kako bi se pronašlo rešenje koje je prihvatljivo za sve.

Od nemačke kancelarke Angele Merkel očekuje se da bude ključni faktor pritiska na Budimpeštu i Varšavu. Međutim, iz Berlina je uoči video samita kratko saopšteno da se „danas ne očekuje dogovor“. Budimpešta se takođe oglasila izjavom da su šanse za dogovor na video samitu „ravne nuli“. Imajući u vidu da je dogovor od letos o MFF postignut tek uživo na samitu u Briselu, a ne tokom prethodnih video konferencija, ne može se isključiti da bi ista praksa ponovo mogla da bude primenjena.

Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) pozvala je lidere uoči samita da okončaju potencijalno štetnu blokadu budžeta i omoguće pomoć za regione koji trpe žestok nalet drugog talasa pandemije. Finansijski paket EU koji sadrži 750 milijardi za oporavak ekonomije „mora početi da funkcioniše bez odlaganja“, rekla je Lagard. Ona je navela da se očekuje da će ekonomija Evrozone biti ozbiljno pogođena zbog novih zatvaranja, što predstavlja rizik za kratkoročne ekonomske izglede.

Razgovor o budžetu u četvrtak kratko je trajao. Merkel je navodno odbila da prihvati da je EU paralisana pretnjom Poljske i Mađarske, a kako prenosi agencija DPA, šef nemačke diplomatije Hajko Mas (Heiko Mass) izjavio je da je Berlin tražio rešenje, ali da to nije radio javno.

On nije želeo da odgovori da li moguće rešenje za ovu sitiuaciju leži u aktiviranju procedure za oduzimanje prava glasa Mađarskoj i Poljskoj. Mas je dodao da mnoge države nisu spremne na kompromis o vladavini prava. „Našli smo se u veoma teškoj situaciji“, rekao je Mas.

Evropski parlament nagovestio je da ne želi da menja predloženi nacrt teksta u kojem piše da je za odluku o kažnjavanju neke zemlje smanjenjem ili obustavom finansiranja, potrebna kvalifikovana većina u Evropskom savetu. U dogovoru iz jula, na koji se pozivaju Mađarska i Poljska, pisalo je da će na bazi vladavine zakona biti uveden režim uslovljavanja za finansijku zaštitu EU.

Orban je u petak izjavio da mađarski finasijer Džordž Soroš, kojeg je nazvao „silom korupcije“, stoji iza evropskih pretnji i ucena prema Mađarskoj i Poljskoj. Jedino prihvatljivo rešenje za trenutni problem u vezi s budžetom EU i fondovima za oporavak bilo bi ono utemeljeno na pravu, a ne politici, istakao je mađarski premijer, prenosi Tanjug, pozivajući se na MTI.