SEKTORU MSP NEOPHODNI RAZNOVRSNIJI IZVORI FINANSIRANJA Komercijalne banke dominiraju u finansiranju malih i srednjih preduzeća u Srbiji

Za razliku od većine evropskih zemalja, Srbija se i dalje isključivo oslanja na komercijalne banke kao izvor finansiranja privrede, a da bi se privredni ambijent unapredio raznovrsnost ponude finansijskih instrumenata i izvora finansiranja mora da bude u vrhu prioriteta države.

To je istakla rukovodilac Centra za programe podrške privredi i mikro, malim i srednjim privrednim društvima Privredne komore Srbije Tamara Dunđerović, dodajući da upravo predstavnici male privrede čine većinu privrednih subjekata u privredi i široko su raznolika.

Naime, sektor MMSPP čini više od 96 odsto svih aktivnih privrednih subjekata u Srbiji, odnosno 371.502 registrovana privredna subjekta, od čega 94 odsto cine mikro, mala preduzeća i preduzetnici. U sektoru je angažovano oko dve trećine ukupnog broja zaposlenih, koji doprinose sa 57,4 odsto bruto dodate vrednosti nefinansijskog sektora.

Osim veličine privrednih subjekata, kako je rekla, oni se razlikuju po starosti, fazi poslovnog razvoja, vrsti aktivnosti, obimu, dosegu, industrijskom sektoru…  Ta raznolikost utiče i na njihove različite finansijske potrebe, vrste finansiranja, iznose, trajanje, bezbednosne zahteve, kao i režime otplate.

„Nekada je sve ove potrebe moguće zadovoljiti samo odgovarajućom kombinacijom instrumenata finansiranja“, objašnjava Dunđerović.

Zbog toga, ističe, raznovrsnost ponude finansijskih instrumenata i izvora finansiranja mora da bude u vrhu prioriteta države, s ciljem da se unapredi privredni ambijent, a posebno je, kaže, važna u slučajevima kada centralno finansiranje privrede dolazi iz banaka.

„To se možda i najbolje vidi u raskoraku u mogućnosti finansiranja onih koji su završili sa početnom fazom poslovanja i imaju potrebu za finansiranjem naredne faze daljeg rasta, kao i mikro i malim i preduzećima“, dodala je Dunđerović.

U strukturi finansijskog sektora Srbije, banke imaju 92 odsto učešća, dok je u Evropi, prema podacima Evropske komisije, učešće banaka u finansijskom sektoru 70 procenata.

„Posebnu pažnju treba posvetiti mogućnostima finansiranja uz uvažavanje specifičnih potreba različitih industrija, kao i značajnu razliku u finansiranju inovativnih i tehnološki naprednih MMSP, od onih koji su u tradicionalnim industrijama“, ističe Dunđerović, i preporučuje uvođenje fleksibilnijeg normativnog okvira i mogućnosti za poslovanje nebankarskih institucija.

Prema njenim rečima, relaksiranje finansijskog sistema otvorilo bi tržište i za socijalne investitore, pa se procenjuje da bi na taj način u Srbiju ušlo između 40 i 60 miliona evra direktnih investicija.