Serije proizvoda od jednog primerka umesto masovne proizvodnje

Kako bi jedinstvene potrebe i želje kupaca bile ostvarene, kompanije danas podstiču personalizaciju proizvoda i usluga. Time, umesto masovne proizvodnje sve češće viđamo „masovnu kastomizaciju“, gde serije istih proizvoda zamenjuju „serije od jednog primerka“.

Ovaj koncept prihvaćen je još pre dve decenije, kada su se pojavile patike sa ličnim dizajnom i monogramima, a sada se brzo razvija i u drugim industrijama. Sa kojim se izazovima susreću kompanije koje žele da izvrše ovu transformaciju i kako najefikasnije mogu da odgovore na potrebe kupaca, objašnjava Maria Boldor iz međunarodne konsultantske kuće Horváth.

„Spektar proizvoda za klijente bi trebalo da bude što širi, dok bi broj različitih komponenti trebalo ograničiti. Na primer, možemo videti kako se u automobilskoj industriji prelazi sa dizajna usmerenog na proizvod, na dizajn orijentisan na njegove funkcije. To podrazumeva korišćenje slične tehnologije u različitim modelima, ali se određene karakteristike otključavaju samo za više cenovne klase. Bez obzira na varijantu koja se nudi kupcu, i tehnička izvodljivost i kvalitet proizvoda se moraju podrazumevati“, ističe Boldor.

Prema njenim rečima, pronalaženje prave ravnoteže u trouglu vreme-trošak-kvalitet, ključno je u rukovođenju proizvodnjom. To, kako kaže, nije nimalo lak zadatak, jer su očekivanja kupaca za svaki od ovih faktora na vrlo visokom nivou.

„Kvalitet proizvoda ostaje najznačajniji za potrošače, koji sve više razmatraju i da li je proizvod održiv, odnosno koliko se vode i struje troši, te koji je karbonski otisak u procesu proizvodnje, kao i kakvi su uslovi rada. Uporedo s tim, pritisak za smanjenje troškova proizvodnje ostaje visok. Na kraju, kupci zahtevaju i najkraće vreme isporuke zbog ‘Amazon efekta’ u industriji robe široke potrošnje, gde je isporuka istog dana postala uobičajena praksa“, navodi Boldor.

Do sada je akcenat bio na velikim proizvodnim serijama, smanjenju troškova i vremena proizvodnje, kao i na standardizovanim proizvodnim procesima koji omogućavaju kvalitet proizvoda. Međutim, kako ona kaže, ove metode nisu dovoljne da zadovolje nove zahteve tržišta, zbog čega je pronalaženje nove ravnoteže u pomenutom trouglu ključno za uspeh u svetu „masovne kastomizacije„.

Preispitivanje tradicionalnih koncepta proizvodnje

Da bi nastavila da doprinosi konkurentskoj prednosti kompanije u „novoj normalnosti“, proizvodnja mora da preispita tradicionalne koncepte i uvede fleksibilnije proizvodne strategije koje imaju za cilj „serije od jednog primerka“.

„Personalizovana medicina i kozmetika, na primer, koriste genetske informacije da bi se optimizovala efikasnost lečenja. U automobilskoj industriji i industriji nameštaja, kupci mogu da biraju veličinu, boju, šare, materijale, tkanine i druge aspekte proizvoda. Hemijska i prehrambena industrija prilagođavaju svoje proizvode potrebama pojedinačnih kupaca. Kao rezultat toga, proizvođači traže visoko specijalizovane sirovine kako bi proizveli što više individualizovanih proizvoda“, objašnjava Boldor.

Upravo zbog takvih izazova, važno je definisati strateške ciljeve. Ona ističe da je potrebno razumeti zahteve u pogledu proizvodnje na osnovu korporativne i prodajne strategije i savetuje jačanje saradnje između timova i proizvodnih lokacija.

Prihvatajući da prognoze prodaje i proizvodnje nikada neće biti u potpunosti tačne, proizvodni procesi moraju biti fleksibilni i pogodni za brzu adaptaciju. Prema njenim rečima, fokus na budućnost i uspešno rukovođenje promenama, korak po korak, izuzetno je važan.

„Poznata je izreka koja poručuje da se i slon može pojesti, ‘malo po malo’. Ne trošite mesece analizirajući status kvo, učite iz najboljih praksi i definišete nove standarde. Objasnite razlog zašto, pretvorite protivnike u zagovornike i obezbedite podršku menadžmenta. I konačno – pratite i saopštavajte rezultate, izaberite održiv tempo i komunicirajte o uspehu”, zaključila je Boldor.