Sindikat Sloga: Srbija ne treba da bude kolonija jeftine radne snage

Sindikat Sloga ukazao je u petak da Srbija ne treba da postane kolonija jeftine radne snage i da su najave da je u procesu postupak zaključivanja sporazuma sa Bangladešom, Vijetnamom i Gvatemalom o uvozu radne snage iz tih zemalja, ozbiljno pitanje koje se ne može rešiti bez konsultovanja stručne javnosti i sindikata. 

Kako je saopšteno iz tog sindikata, najava iz Vlade Srbije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o ovom sporazumu „je nešto što ozbiljno izaziva uznemirenje i zebnju“.

„Mi kao sindikat nismo protiv dolaska stranih radnika u Srbiju na poslove čija su zanimanja u deficitu i koja su nam preko potrebna radi normalnog funkcionisana privrede i određenih grana, ali imajuću u vidu dosadašnje bukvalno iživljavanje nad Vijetnamskim radnicima angažovanih u zrenjaninskom Linglongu, kao i radnicima dovedenim iz Kine, imamo pravo da budemo zabrinuti i uznemireni zbog zaključenja nečeg što se naziva ‘sporazum’ a da pre toga niko nije konsultovao stručnu javnost i obavestio građane o načinu njihovog angažmana i smeštaja u Srbiji“, navodi se u saopštenju Sloge.

Iz sindikata ističu da su posebno zabrinuti ako je namera vlade da ih zapošljava u javnim, odnosno javno komunalnim preduzećima, poput vozača autobusa i sličnih delatnosti.

„To je veoma kompleksna tema za razmatranje, jer mi vozača imamo i na pretek ali se ne plaćaju dovoljno, kao i desetine drugih zanimanja koja se godinama unazad unižavaju i obezvredjuju“, navela je Sloga.

Oni navode da ako se u obzir uzme i dosadašnji rad državnih institucija o pitanju odnosa između poslodavaca i radnika, da će Srbija biti vrlo brzo označena kao „Balkanska kolonija za upošljavanje jeftine radne snage, odnosno ‘robova’ i postati Eldorado za svetske šarlatane, manipulatore i prevarante koji će stvarati profit na tuđem znoju, krvi i suzama“.

Ocenjeno je da će „uvoz jefine radne snage“ pojačati masovni socijalni egzodus građana, a da će oni koji će ostati u Srbiji postepeno prihvatiti novonastalu realnost i postati „ljudi bez dostojanstva, naviknuti na život u siromaštvu i na male zarade“.