Sindikati traže propise o maksimalnim temperaturama na poslu

Portal Nezavisnost.org piše da sindikati u Srbiji traže da se pitanje rada na visokim temperaturama, a povodom najnovijeg slučaja u Španiji gde su dvojica radnika umrla od posledica tropskih vrućina, rešava kroz socijalni dijalog, konkretnije kroz odbore za bezbednost i zdravlje na radu za čije se formiranje stalno zalažu.

„Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), ljudi najbolje rade na temperaturi između 16 i 24 stepena Celzijusa. Kada temperatura poraste iznad 30. podeoka, rizik od nesreća na radnom mestu raste za pet do sedam odsto, a kada temperatura pređe 38 stepeni, verovatnoća nesreće je između 10 i 15 procenata“, ističe se u saopštenju.

Vrtoglavica, glavobolja i grčevi u mišićima su rani simptomi toplotnog stresa, koji mogu dovesti do povraćanja, gubitka svesti, a ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere i do smrtnog ishoda.

Kako se navodi, širom Evropske unije (EU), prema podacima Evropske fondacije za poboljšanje životnih i radnih uslova (Eurofound), 23 odsto svih radnika izloženo je visokim temperaturama najmanje četvrtinu radnog vremena, a najviše u poljoprivredi i industriji (36 odsto) i u građevinarstvu (38 odsto).

Međutim, istraživanja članica Evropske konfederacije sindikata (EKS) pokazala su da samo nekoliko evropskih zemalja ima zakone koji štite radnike tokom toplotnih talasa, sa velikim rasponima od 28 do 36 stepeni. Primera radi, propisima Belgije dozvoljena temperatura za malo fizičko opterećenje iznosi 29 stepeni, 26 stepeni je za umereno teško fizičko opterećenje, 22 stepena za teško fizičko opterećenje, a 18 za veoma teško fizičko opterećenje.

Zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal (Klaes Michael Stahl) je naglasio da toplotni talasi mogu biti fatalni za ljude koji rade nezaštićeni od sunca, kao što se to nedavno dogodilo u Španiji.

„Radnici su svakog dana na prvoj liniji klimatske krize i potrebna im je zaštita u skladu sa sve većim opasnostima od ekstremnih temperatura. Vremenske prilike ne poštuju nacionalne granice, zbog čega nam je potrebno evropsko zakonodavstvo o maksimalnim radnim temperaturama“, izjavio je Stal i dodao da političari ne mogu da nastave da ignorišu toplotne rizike za radnike iz udobnosti svojih klimatizovanih kancelarija.

Kako se navodi u saopštenju, UGS Nezavisnost godinama već traži da se problemi u vezi sa radom u uslovima rizičnim za zdravlje zaposlenih rešavaju kroz socijalni dijalog, posebno insistirajući na formiranju zajedničkih, tripartitnih odbora za bezbednost i zdravlje na radu u čijoj bi nadležnosti bilo i pitanje rada tokom visokih letnjih temperatura.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja načelno je podsetilo krajem juna poslodavce i zaposlene da obavljanje poslova na otvorenom tokom vrućih letnjih dana treba prilagoditi uslovima visokih temperatura.

Kada se radi na otvorenom pri visokim temperaturama poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske akte, kao što je Preporuka za rad pri ekstremno visokim temperaturama. Međutim, pomenutim zakonom nisu precizirane maksimalne temperature za rad u zatvorenom prostoru i na terenu, a zastarela preporuka iz 2007. godine samo preporučuje poslodavcima šta im valja činiti u uslovima visokih temperatura (iznad 36 stepeni), i uglavnom se odnosi na građevinarstvo, poljoprivredu i ugostiteljstvo.

„Jasno je da ono što se preporučuje nije i obavezno. Zato su širom Srbije, posebno u najvećim gradovima, radnici na gradilištima angažovani i u najtoplijim periodima dana, uprkos pomenutoj vladinoj Preporuci za izbegavanje rada u najtoplijem delu dana (od 11 – 16 časova) ukoliko to dozvoljava proces rada. U nastavku se proporučuju organizovanje rada po smenama, preraspodela poslova (ujutro i kasno popodne), češće pauziranje uz obezbeđivanje vode i bezalkoholnih napitaka, obuka zaposlenih za pružanje prve pomoći, obezbeđivanje prostora gde zaposleni mogu da se sklone od sunca i odmore, aklimatizacija zaposlenih na visoke temperature… Ali, ukoliko to dozvoljava proces rada. U prevodu, ako poslodavac proceni da mu se takve mere isplate“, navodi se u saopštenju.

Takođe, iz Nezavisnosti ističu i da činjenicu da je procena prepuštena volji poslodavca potvrđuje i to što za poslodavce koji ne poštuju preporuku o radu u teškim uslovima kazne nisu jasno propisane. Isot je slučaj i sa, kako se navodi, Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu koji sadrži kaznene odredbe za kršenje pojedinih normi, ali ne i za rad na visokim temperaturama.

„Pomenutim primedbama na rupe u zakonu valja dodati i stav stručnjaka za bezbednost na radu da je u Srbiji danas toplotni udar ili sunčanicu koju radnik doživi na poslu teško dokazati kao povredu na radu. To znači da je tom radniku teško obezbediti i odgovarajuću pravnu i zdravstvenu zaštitu. Već posle eventalnih par dana odmora, radnik bi morao da se vrati na mesto zločina“, zaključuje se u saopštenju.