Široko rasprostranjena korupcija najteži izazov za investitore u obnovu Ukrajine

Desetine zemalja obavezale su se u utorak da će podržati Ukrajinu kroz dugotrajan i skup oporavak i složile su se oko potrebe za širokim reformama za jačanje transparentnosti i borbu protiv korupcije. Na završetku dvodnevne konferencije u Luganu, lideri oko 40 zemalja potpisali su deklaraciju za obnovu Ukrajine.

Predsednik Švajcarske Ignacio Kasis (Ignazio Cassis), koji je zajedno sa Ukrajinom bio domaćin konferencije, pozdravio je deklaraciju kao „ključni prvi korak na dugom putu oporavka Ukrajine“. Prema njegovim rečima, to su pripreme za posleratno vreme, iako rat još besni, prenosi France24. On je istakao da bi konferencija trebalo da ulije nadu ljudima u Ukrajini da nisu sami.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal rekao je u ponedeljak da se očekuje da će oporavak nakon ruske invazije koštati najmanje 750 milijardi dolara. On je u utorak rekao da je deklaracija „definitivno početak našeg procesa na daljinu“, dodajući da sve uništeno treba učiniti boljim nego što je bilo.

U deklaraciji je navedeno da su zemlje potpisnice „u potpunosti posvećene podršci Ukrajini na njenom putu od ranog do dugoročnog oporavka“. Takođe je izražena podrška evropskoj perspektivi Ukrajine i njenom statusu kandidata za članstvo u EU. Zemlje potpisnice složile su se da sama Ukrajina mora da bude glavni pokretač načina za obnovu.

Budući da se u Ukrajinu slivaju milijarde dolara pomoći, dugotrajna zabrinutost zbog široko rasprostranjene korupcije u zemlji znači da je je fokus na neophodnosti sprovođenja reformi. U principima iz Lugana naglašava se da „proces oporavka mora da doprinese ubrzanju, produbljivanju, proširenju i postizanju reformskih napora i otpornosti Ukrajine“ u skladu sa njenim evropskim putem.

„Proces oporavka mora biti transparentan i odgovoran prema narodu Ukrajine“, navedeno je u dokumentu. Takođe je istaknuto da proces oporavka bude „inkluzivan i da obezbedi rodnu ravnopravnost“. Šmihal je izneo vladin plan rekonstrukcije u fazama, fokusiran na neposredne potrebe onih koji su pogođeni ratom, a zatim na finansiranje dugoročnih projekata, čiji je cilj da Ukrajina postane evropska, zelena i digitalna, kako je naveo.

Šmihal je rekao da je ruska invazija prouzrokovala više od 100 milijardi dolara štete na infrastrukturi i izneo zahtev da „ključni izvor“ sredstava za rekonstrukciju bude konfiskovana imovina ruske vlade i tamošnjih oligarha. „Naš cilj nije samo da obnovimo staklo i beton, već da izgradimo novu zemlju“, naveo je ukrajinski premijer, dodaući da su ruske vlasti odgovorne za uništenje njegove zemlje, prenosi Financial Times.

Evropska investiciona banka (EIB) predložila je strukturu finansiranja pomoći za obnovu Ukrajine koja se ranije koristila tokom pandemije Covid-19. Prema predlogu EIB predviđeno je 100 miliona evra investicija za obnovu u obliku grantova, zajmova i garancija. Poverenički fond EU-Ukrajina (E-U GTF) nastojao bi da dobije početnih 20 milijardi evra kroz doprinose zemalja EU i iz zajedničkog evropskog budžeta, prenosi Reuters pozivajući se na dokument EU u koji je imao uvid.

Za usvajanje plana EIB najpre je potrebna saglasnost Evropske komisije i većine zemalja EU. Za njegovo sprovođenje potrebna je naknadna odluka država EU o finansijskoj podršci Ukrajini. E-U GTF je zamišljen tako da podstakne privatna preduzeća da investiraju u Ukrajinu, iako su mnoga to izbegavala smatrajući to previše rizičnim.