Skoro 300 miliona evra potrošeno na putovanja van zemlje samo u januaru

Posle prilično uspavanog januara za turizam u Srbiji tokom kojeg su posete stagnirale u odnosu na godinu ranije, drugi mesec ove godine doneo je dvocifren rast broja dolazaka i noćenja turista.

To bi možda moglo malo da popravi minus koji nastaje zbog toga što građani Srbije mnogo više novca troše na putovanja van zemlje nego što turistička privreda ovde zaradi od dolazaka u Srbiju. Deficit koji je po ovom osnovu nastao u prošloj godini bio je rekordan i iznosio je više od 1,7 milijardi evra, a nastavlja se i u ovoj.

Kada se uporede prva dva meseca ove sa istim periodom prošle godine, jasno je da su rezultati domaće turističke privrede bolji jer je zabeleženo 6,6 odsto više dolazaka i 5,6 odsto više noćenja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Stagnacija u januaru, dvocifren rast u februaru

S obzirom na to da u januaru ove godine praktično nije bilo rasta dolazaka niti noćenja u odnosu na isti mesec prošle godine, za rast posete u prva dva meseca zaslužni su rezultati u februaru u kojem se beleži dvocifren rast poseta turista od 14 odsto uz rast broja noćenja od 12,1 odsto.

Broj dolazaka domaćih turista u januaru i februaru bio je veći za 7,2 odsto uz rast noćenja od 4,8 odsto dok su strani turisti takođe povećali broj dolazaka za šest odsto i ostvarili 6,5 odsto više noćenja.

Samo februar je doneo povećanje broja noćenja od 15,7 odsto kada je reč o lokalnim turistima, odnosno 8,4 odsto kada je reč o stranim gostima.

Najveći rast broja noćenja od 10,2 odsto beleži region Vojvodine i Novi Sad kao glavni grad ove regije sa 17,1 odsto, u banjama taj rast iznosi 7,2 odsto dok su planinski centri rasli po stopi od sedam odsto.  

Sezona zimskih odmora pokazala je pad turista na nekim od najpopularnijih srpskih planina, pa tako Stara planina beleži pad broja noćenja od 15,8 odsto, Zlatar od 17,1 odsto a Mokra gora od 18 procenata. Ostale planine beleže rast a najveći Golija sa 16,1 odsto, Rudnik sa 19,1 odsto, Fruška gora i Zlatibor sa po 12,3 odsto.

Turistička privreda nije baš optimistična

Predviđanja turističkih delatnika za prvi kvartal 2026. godinu mogu da se svedu na ocenu da će poslovna klimi biti nepromenjena ili lošija, skoro polovina očekuje smanjenje prometa dok predviđaju stagnaciju ili blagi rast zapošljavanja.

Anketa Privredne komore o poslovnoj aktivnosti domaće privrede pokazuje da tri petine kompanija iz turizma očekuju da poslovna klima bude ista kao u poslednjem kvrtalu prošle godine, petina smatra da će biti lošija dok je 14 odsto optimistično i očekuje da će biti bolja u prva tri meseca ove godine.

Kada je reč o prometu, po 44 odsto smatra da će biti nepromenjen ili smanjen dok 12 odsto očekuje povećanje. Kada je reč o zaposlenosti, samo osam odsto projektuje da će se ona smanjiti, desetina anketiranih firmi očekuje rast zaposlenosti dok najveći deo od 82 odsto smatra da neće biti promena.

Februar je razumljivo doneo veliki pad dolazaka i noćenja turista iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zbog izbijanja ratnih sukoba na Bliskom istoku. Pad broja noćenja iznosio je čak 73,8 odsto dok je broj dolazaka smanjen za 62,1 odsto.

Deficit se povećava

Podaci Narodne banke Srbije (NBS) za januar ove godine pokazuju da se trend odliva deviza po osnovu turistističkih putovanja van zemlje ne samo nastavlja i na početku 2025, već se i produbljuje.

Izvoz turističkih usluga, odnosno finansijski priliv od turista i gostiju tokom boravka u Srbiji, u januaru je vredeo 202 miliona evra i za 36 miliona evra je manji nego godinu ranije.

Uvoz turističkih usluga, odnosno potrošnja stanovnika Srbije u inostranstvu, dodatno je povećan u prvom mesecu ove godine na 312 miliona evra naspram prošlogodišnjeg januara kada je vredeo 267 miliona evra.

Dakle, prihod od turista u Srbiji u januaru nam je smanjen a odliv povećan pa je deficit dostigao 110 miliona evra naspram 28 miliona evra koliki je bio u januaru 2024.

Ukoliko se ova tendencija nastavi tokom cele godine, deficit koji je prošle godine već bio rekordnih 1,75 milijardi evra mogao bi dodatno da se produbi. Ipak, moguće je da će bolji rezultati u februaru ublažiti ovaj minus.

Podaci pokazuju da su građani Srbije već u januaru na privatna putovanja van zemlje potrošili 276 miliona evra, odnosno 42 miliona evra više nego pre godinu dana.

Prošla godina je bila rekordna po turističkom deficitu jer potrošnja naših turista van zemlje raste mnogo brže nego potrošnja turista u Srbiji. Finansijski priliv od turista i gostiju tokom boravka u Srbiji u prošloj godini iznosio je 2,894 milijarde evra i za samo tri odsto je bio veći nego u 2024. godini.

Sa druge strane, uvoz turističkih usluga, odnosno potrošnja stanovnika Srbije u inostranstvu, porastao je skoro za četvrtinu samo u toj jednoj godini. Naspram potrošenih 3,778 milijardi evra u 2024, građani Srbije su u prošloj godini finansijski odliv po osnovu turističkih putovanja van zemlje povećali za čak 23 odsto, na 4,653 milijardi evra.

Dakle, samo za jednu godinu turistička potrošnja van granica zemlje povećana je za skoro 900 miliona evra.

Ovo je rezultiralo deficitom od 1,759 milijardi evra u bilansu turističkih usluga, što je više od jedne četvrtine ukupnog deficita ostvarenog u trgovini robama i uslugama u prošloj godini.