Skupštinski odbor za finansije o rebalansu budžeta

Rebalansom budžeta za ovu godinu čiji je predlog usvojila Vlada Srbije, a koji će se danas u 17 časova naći na dnevnom redu Skupštinskog odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, predviđeni su ukupni budžetski prihodi od 1.709,5 milijardi dinara, što je za 192,7 milijardi ili 12,7 odsto više od iznosa predviđenog originalnim budžetom za 2022. godinu.

Poreski prihodi planirani rebalansom budžeta su 1.490,6 milijardi dinara, neporeski iznose 199,7 milijardi, a rashodi i izdaci 1.988,5 milijardi dinara, saopštila je vlada.

Predlogom rebalansa predviđeno je da ukupni deficit bude 279,1 milijardu dinara, dok je u budžetu za ovu godinu prvobitno planiran ukupni deficit od 200,2 milijarde dinara.

Sve kategorije prihoda, osim akciza, revidirane su naviše u odnosu na prethodnu projekciju, a najveću procentualnu promenu beleže prihodi od poreza na dobit, dok su u apsolutnom iznosu to prihodi od poreza na dodatu vrednost.

Za kapitalne investicije izdvojeno je 419,2 milijardi dinara, odnosno 5,9 odsto BDP, a na nivou opšte države oko 512,7 milijardi dinara, odnosno 7,2 odsto BDP-a.

Ukupne subvencije u rebalansu iznose 174,4 milijardi dinara, dok je originalnim budžetom planiran iznos od 143,6 milijardi dinara, što znači da je rebalansom planiran njihov rast za nešto više od 30 milijardi dinara, od kojih je 15 milijardi namenjeno poljoprivredi.

Kako se navodi u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, prihodi budžeta u 2022. su iznad očekivanih, a taj višak je iskorišćen za nabavku energenata i obuzdavanje rasta cena, uz minimalan uticaj na standard stanovništva, kao i na mere smanjenja akciznog opterećenja naftnih derivata.

Dodaje se da se rebalansom takođe operacionalizuju mere populacione politike donete nakon budžeta za 2022. godinu, povećane subvencije u poljoprivredi, kao i isplaćena pomoć određenim kategorijama stanovništva. Navodi se da je osnovni cilj rebalansa prilagođavanje novonastalim negativnim globalnim ekonomskim tokovima, svetskoj energetskoj krizi i posledično znatno većem rastu cena.

Ističe se da je na nivou opšte države planiran fiskalni deficit od 3,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te da ovaj rezultat neće narušiti uspostavljenu putanju smanjenja učešća javnog duga u BDP koja je prisutna od 2016. godine. Procenjuje se da će nivo javnog duga na kraju ove godine iznositi 55,5 odsto BDP-a.