SLABO INTERESOVANJE ZA IPARD PROGRAME Od 175 miliona evra potrošeno samo 7,5 miliona, konkurisala uglavnom fizička lica

Od 175 miliona evra koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, potrošeno je samo 7,5 miliona.

Stoga preti ozbiljan rizik da deo novca neće ni biti potrošen, već će morati da se vrati, rečeno je na onlajn debati „Poljoprivreda i investicije u Srbiji“, koju je organizovao Evropski pokret u Srbiji u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji.

Do sada su raspisani pozivi za 130 miliona evra. I dok u decembru 2018. nije isplaćen niti jedan evro, u maju prošle godine isplaćeno je oko 300.000 evra, dok je prošlog meseca taj iznos bio 7,5 miliona evra, izjavila je šefica Upravljačkog tela IPARD Operativne strukture i načelnica Odeljenja za ruralni razvoj, Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Jasmina Miljković.

„To pokazuje da postoji napredak, ali je on spor i trebalo bi da se potroši još mnogo para. Sada radimo na izmeni programa koja podrazumeva da se novac prebaci u one mere za koje postoji interesovanje“, rekla je ona.

Do sada su najveće interesovanje pokazala fizička lica i to za nabavku traktora, dok su se pravna lica manje odazivala na raspisane pozive.

„Od 1437 zahteva u osam poziva, 86 odsto, odnosno 1.235, bila su fizička lica a svega 202 pravna lica, iako je bilo logično da će biti drugačije i da će pravna lica više konkurisati i povlačiti sredstva“, rekla je Jasmina Miljković.

Spoljnotrgovinska razmena Srbije u oblasti poljoprivrede i prehramene industrije beleži konstantni rast u poslednjih 20 godina, istakao je koordinator radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za poglavlja 11,12 i 13, Miloš Milovanović.

„Iako učešće izvoza poljoprivrednih proizvoda u ukupnom izvozu opada, i sada je oko 12 odsto duplo manje, to pokazuje da su i druge industrijske robe i usluge više izvožene“, ocenio je Milovanović, dodavši da 80 odsto našeg izvoza apsorbuje ili tržište Evropske unije ili CEFTA regiona.

Kada je u pitanju suficit, situacija je obrnuta, jer se 30 odsto odnosi na EU, a 50 na tržište CEFTA, dok ostala tržišta u poljoprivedi čine 20 procenata, među kojima je najvažnija Rusija, reči su Milovanovića.

U poslednjih pet do šest godina suficit u oblasti poljoprivredne trgovine kreće se oko istih vrednosti i ne raste onim tempom iz prve decenije 21. veka, što znači, kako tumači Milovanović, da bi neke mere u poljoprivredi trebalo menjati.

Zaključio je i da je struktura izvoza loša, jer se najviše izvoze sirovine a malo prerađeni proizvodi, prenosi Tanjug.